Rekonstrukcija (2) - stranci u Vladi kao korak dalje u destrukciji Srbije

Dan posle skandala oko finala višemesečne farsične rekonstrukcije vlade, kada su predsednik vlade i ministar finansija izneli niz međusobnih optužbi, Aleksandar Vučić, naš Kralj Ibi, nastavlja sa logorejom. Umesto da bar neko vreme ćuti, jer je njegova rekonstrukcija doživela brodolom, prvi potpredsednik vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane Vučić nastavlja sa sumanutim predlozima. Radi se o njegovoj ideji o dovođenju stranaca na najviša mesta u vladi, ne samo savetnička, nego i ministarska. O tome su izvestili svi mediji.

Prvo da čujete o čemu se radi iz njegovih usta, kako to prenose Večernje novosti[1]: „Prvi potpredsednik vlade izjavio je danas da razgovara sa više inostranih eksperata i da očekuje da jedan ili dva stranca preuzmu resore u Vladi Srbije. On je istakao da je uveren da je bolje da važne resore vodi strani ekspert, nego priučeni partijski kadar. Vučić je potvrdio da su postojali kontakti sa bivšim prvim čovekom MMF-a Dominik Stros Kanom. „Nisam ja lično razgovarao, ali su postojali određeni kontakti. Govorili smo u principu o tome“. On je rekao da se iznenadio „negativnim reakcijama” na predlog da strani stručnjaci učestvuju u radu vlade. On je upitao kako je moguće da nama odmah ne odgovara neko ko je 20 godina bio šef važne međunarodne finansijske institucije i koji je jedan od najvećih finansijskih stručnjaka u svetu? Poručivši da mu je dosta tih koji mu sole pamet, Vučić je naglasio da nema problem sa tim da stranac bude deo Vlade Srbije, već da je problem kako da platimo te ljude.“Ja ću da tražim. Razgovaraću na više strana da jedan ili dva stranca preuzmu resore. To je moja ideja, ne stidim se i ponosan sam na to. Treba li da dovedem priučenog stranačkog kadra“, rekao je Vučić. On je dodao da su zemlje koje su dovodile najstručnije kadrove iz inostranstva i napredovale i kao primer naveo da nikome iz Velike Britanije nije smetalo što je na mesto guvernera u toj zemlji doveden Kanađanin. Kako je dodao, kada su na važnim mestima, poput sektora finansija stranci na njih ne može da se vrši pritisak i ne može da se kaže „ovo je moj igrač, njemu daj prioritet“. „Takvi nam ljudi trebaju- koji znaju više od nas pa će naši ljudi i od njih da nauče još po nešto. Ja ću to da guram i baš me briga kome će to da smeta“. Vučić je dodao da je on „glavni krivac“ za dovođenje stranih stručnjaka u vladu“. Kraj citata iz Novosti.

Ajmo redom. Prvo. Srbija je pod mekom okupacijom stranaca, a jedan njen deo – KiM je i pod stranom vojnom okupacijom. Stranci, uglavnom sa Zapada upravljaju svim bankama, jednim velikim delom privrede i polako postaju vlasnici obradivog zemljišta (za sada preko drugih lica). Stranci sa Zapada su ili vlasnici medija u Srbiji ili kontrolišu većinu medija kojima nisu vlasnici. Stranci su presudno uticali na formiranje dve poslednje vlade Srbije. Ambasadori zapadnih zemalja, predvođeni američkim ambasadorom, su svojevrsni politički namesnici Srbije. U takvim prilikama je potpuno suludo strancima davati i samu izvršnu vlast. Tim predlogom, Vučić odlazi korak dalje u destrukciji Srbije od Tadića. Naravno, samo u šali bi mogli reći- Stranci upravljaju ovom državom, pa hajde da im i de jure to prepustimo. Onda bi u šali mogli i reći- Pa zašto da im prepustimo samo jedno ili dva ministarska mesta, zašto ne sva? Zašto da i predsednik vlade ne bude stranac? Sigurno će bolje obavljati taj posao nego nekompetentni Dačić. Zašto da i prvi potpredsednik vlade ne bude stranac? I taj će sigurno bolje obavljati taj posao od Vučića. I tako redom. To je sve naopaka pamet. Članovi vlade Srbije moraju da budu građani Srbije- lica koja imaju samo jedno državljanstvo- srpsko! Takođe, ima dovoljno pametnih i stručnih građana Srbije, samo nisu članovi SNS ,SPS i ostalih članica vladajuće koalicije. Najčešće nisu uopšte članovi stranaka. Recimo, ekonomski stručnjaci Nebojša Katić, Mlađen Kovačević ili Mahmut Bušatlija.

Drugo. Vučićev je problem, a ne naš, što u strankama sadašnjeg režima, na čelu sa SNS, nema stručnih ljudi, već samo kako to Vučić kaže „priučeni partijski kadar“. Već pet godina Vučić tvrdi da su kadrovi SNS sve redom najbolji i najstručniji kadrovi. Sada kada se već duboko i nepromišljeno upustio u farsu rekonstrukcije nečega što se ne može rekonstruisati, Vučić u stvari priznaje da su kadrovi SNS i ostalih stranaka režima „priučeni partijski kadar“. Rešenje nije da dovede strance umesto priučenih diletanata koje ima u stranci, već da odstupi s vlasti jer su on lično i njegova stranka nesposobni da je sprovode. Ili da zaista pronađe domaće stručnjake i da ih dovede u Vladu (svi redom bi bili izvan stranaka sadašnjeg režima)- a to je njemu i njegovoj stranci neprihvatljivo.

Treće. Dominik Stros Kan je kompromitovana ličnost[2]. Čovek ima problem sa kontrolom svog polnog nagona. Kada je u pitanju njujorška afera iz 2011., posle koje je Kan odstupio sa čelnog mesta MMF-a, on jeste na kraju oslobođen, usled manjkavih dokaza i nekredibilnosti žrtve, ali, kako navode Vikipedija i drugi mediji, sam Kan je tokom suđenja, a i kasnije u jednom TV intervjuu priznao, da je njegov „seksualni susret“ sa sobaricom hotela u kome je odseo, bio “moralni prekršaj“ i opisao ga kao „nepriličan“ ali „ da nisu bili umešani nasilje i prinuda“ (In a TV interview in September (2011), Strauss-Kahn admitted that his sexual encounter with the maid was "a moral fault" and described it as "inappropriate" but that it "did not involve violence, constraint or aggression"). Tokom 2012. Kan je bio pod istragom u Francuskoj, zbog sumnji da je umešan u lanac prostitucije. u gradu Lilu. Optužbe su bile povezane sa njegovim pretpostavljenim učešćem u iznajmljivanju prostitutki za potrebe seks proslava u Lilu, Parizu i Vašingtonu. U okviru tog postupka, francuski tužioci su zaključili (podigli optužnicu) da Kan mora na sudu da odgovara zbog optužbi za teži slučaj podvođenja u hotelu Karlton u Lilu. Ove informacije su javne i opšte poznate. Samo diletantima može pasti na pamet da angažuju ovako kompromitovanu ličnost. Jedino ako su želeli da ga angažuju kao savetnika za podvođenje i spopadanje ženske čeljadi?

Četvrto. Narodna poslovica kaže:“Čega se pametan stidi, time se budala ponosi“ (Vučić kaže: „To je moja ideja, ne stidim se i ponosan sam na to“).

Peto. Kanađanin Mark Karni[3] je zaista izabran 2012. za guvernera „Engleske banke“ (Bank of England) a pre toga je bio guverner „Kanadske banke“(Bank of Canada). Karniju je maternji jezik- engleski a Kanada je članica Britanskog Komonvelta. Takođe, zanimljivo je, kuriozitet je, da je Karni 13 godina radio u Goldman Saksu, čiji su funkcioneri baš ovih dana bili u poseti Srbiji i sastali se sa Vučićem i drugim članovima vlade[4]. Međutim to nikakve veze nema sa Srbijom, niti je argument koji je upotrebljiv. Pa i Srbija je imala nesrećno iskustvo sa dva guvernera NBJ, koji su imali i strano državljanstvo- sa Kori Udovički i Radovanom Jelašićem. Možda su to kadrovi potrebni Vučiću?

Šesto. Samo diletant može da tvrdi da se na strance na visokim položajima u Vladi Srbije, ne može vršiti pritisak. Možda ne mogu mnogi domaći akteri, ali sasvim sigurno mogu stranci.

Sedmo. Potpuno je nepotrebno komentarisati komičnu Vučićevu tvrdnju da će „naši ljudi i od njih da nauče još po nešto“.

Osmo. Vučićeva konačna rečenica „Ja ću to da guram i baš me briga kome će to da smeta“- je na nivou ponašanja deteta koje se duri i govori o mentalnim dometima i psihološkom stanju prvog potpredsednika. Naime, transakciona analiza (TA), jedan od najkredibilnijih pravaca psihologije, kaže da svi imamo tri dela ličnosti: „dete“, „roditelja“ i „odraslog“. Vučićev problem je što su njegov „odrasli“ i „roditelj“, potpuno kontaminirani „detetom“ i to „dete“ samo pokušava da imitira odraslog. Otud i cela promena Vučićevog imidža- naočare, prividna mirnoća i ozbiljnost, drugačija, manje kraća kosa, sklopljene ruke, pokušaj da se izbace tikovi pleženja jezika i oblizivanje. Sve to je potpuno suprotno imidžu i ponašanju Vučića u prvih 15 godina karijere. Ali, kada je frekvencija prisustva u medijima velika, i kada se stvari ne odvijaju onako kako je on zamislio, kao ovih dana, ona prvobitna ličnost sa svim svojim karakteristikama, izbija na površinu. Ono „dete“ koje pominjemo, izranja. A Aleksandar Vučić nije dete, ima 43 godine i trenutno se iz petnih žila upire da bude „Gospodar Srbije“ i što je najgore, to mu polazi za rukom.

Trenutno u Vladi, po javnosti dostupnim informacijama, deluju sledeći stranci. Potpredsednica Vlade Srbije (bivša) zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić angažovala je za svog savetnika bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova Slovačke Mikloša Dzurindu. U Ministarstvu pravde i državne uprave savetnik je Alan Biro, koji se nalazi na mestu višeg pravnog savetnika. Radi bolje saradnje i komunikacije sa stranim, a posebno nemačkim investitorima, u Ministarstvu finansija su angažovali Jorga Heskensa. Stranci su angažovani i na projektu „Pomoć razvoju interne finansijske kontrole u javnom sektoru Republike Srbije – faza 3”. Vođa ovog tima je Gerad Enis. Osim na savetničkim mestima tokom proteklih godina u Srbiji je veliki broj stranaca bio angažovan i na različitim projektima koje su plaćale strane vlade, a koji su rađeni u saradnji sa različitim ministarstvima.

U proteklih 13 godina, pored osoba koje sam pominjao u tekstu, važne funkcije su obavljale i sledeće osobe za koje se tvrdilo da poseduju strano ili dvojno državljanastvo: Aleksandar Radović, bivši prvi poreznik u doba Đinđićeve vlade. Kori Udovički- bivša guvernerka NBJ i bivša ministarka energetike u Đinđićevoj vladi. Radovan Jelašić- bivši guverner NBJ. Prvoslav Davinić- bivši ministar odbrane. Takođe se tvrdi da sadašnji višegodišnji ambasador u SAD, Vladimir Petrović, vlasnik dva pasoša- srpskog i američkog.

Problem sa svim strancima na ministarskim položajima i problem sa licima koja poseduju dvojno državljanstvo je, najblaže rečeno, podeljena lojalnost.

Već sam pomenuo Goldman Saks. Vučić se pre neki dan sastao sa njihovim predstavnicima. Da vas podsetim da je ta investiciona banka jedan od najvećih krivaca za izazivanje sadašnje višegodišnje ekonomske krize (u najmanju ruku možete pogledati američki film „Preveliki da bi pali“-“To Big to Fail“ koji baš o tome i govori). Poseta Goldman Saksa, koja je usledila na naš poziv, uz tekuće Vučićevo zalaganje za postavljanje stranaca za ključne ministre, govori o smeru o kome razmišlja Vučić. To je smer koji vodi Srbiju u dalje dužničko ropstvo i u ruke pravaziđenog neoliberalnog i kolonijalnog kapitalizma.