Protesti protiv Rio Tinta - još jedna probuđena nada

„Ko želi da politički profitira od litijuma, sve liči na medijsku predstavu kojom pokušavaju da pridobiju ljude za eventualne proteste protiv vlasti na jesen“, ocenjuje uvek budni tzv. „objektivni“ i sveprisutni politički analitičar D. Vuk Stanković, uvek pripravan da pruži svoje „ekspertske“ usluge u opravdavanju svakog poteza velikog vođe A. Vučića, ma koliko oni bili protivustavni, iracionalni, van svakog razumnog procenjivanja realnog stanja u društvu, odraz njegove megalomanije i pogubnog politikantskog mesijanstva.

Ovoga puta se ovaj tzv. „analitičar opšte prakse“ našao na naslovnoj strani režimskog lista „Politika“ optužujući opoziciju da „nastoji da politički profitira na pitanju litijuma“. Politika u ovim danima doživljava najdublji pad u svojoj burnoj istoriji i može se reći da je na dobrom putu da prevaziđe sramnu ulogu iz vremena vladavine S. Miloševića . I nije Politika jedini režimski medij u kome se vodi besomučna orkestrirana kampanja za ponovo pokrenuti projekat rudarenja litijuma i to kao „ponovo oglašeni konačni kvantni skok Srbije u svetlu i bogatu budućnost, skok nikada viđen u našoj istoriji“.

Kao i uvek do sada A. Vučić koristi svoju medijsku i stranačku mašineriju i poteže svoj već toliko puta oprobani metod politikantskog inženjeringa, optužujući opoziciju i građane okupljene na protestima protiv iskopavanja litijuma, da „nastoje da politički profitiraju na pitanju litijuma“. Potpuno istu optužbu plasirao je nakon što su građani krenuli u masovne proteste protiv nasilja zbog ubistva učenika u OŠ „Ribnikar“, i mladih ljudi u selima u okolini Mladenovca.

Predstavnici naprednjačkog režima i njihov „veliki vođa“ smatraju da samo oni imaju pravo i „istorijsko“ poslanje da se bave politikom i zadobijanjem političkih poena, a svaku drugu političku akciju opozicionih stranaka, udruženja, inicijativa, samoorganizovanih građana - proglašavaju za „neprihvatljivu politizaciju“ vršeći time konstantnu demobilizaciju i pasivizaciju političkog života u Srbiji, jer oni mogu da budu jedini politički hegemon, uvek spreman da profitira iz njihovih tzv. nikada viđenih „istorijskih dostignuća“ . Na taj način ciljano stvaraju kod naših građana fatalistički utisak da „ništa ne može da se promeni“, da „njihov glas i političko angažovanje ne mogu imati nikakvog efekta“ i tako ih guraju u što veću apstinenciju i nemoć da se izbore za svoja elementarna ljudska prava i temeljne političke slobode.

Oni su nažalost uspeli u da u velikoj meri pacifikuju i obesmisle politiku kao izuzetno važnu društvenu delatnost, u kojoj građani imaju priliku i neotuđivo pravo da slobodno zastupaju svoje i opšte interese. Zato se u našim prilikama kao po pravilu dešava da svaki protest otpočinju rečenicom: „Mi se ne bavimo politikom i ne pripadamo nijednoj političkoj stranci ili organizaciji, ovo je spontani protest nezadovoljnih i ogorčenih građana i on nije politički obojen i nema političke ciljeve“.

Ovakav već uvrežen pristup političkom delovanju samo pokazuje da je ovaj diktatorski režim uspeo da ostvari pogubno razaranje političkog života, ali i političkog aktivizma kao neotuđivog prava svakog građanina ove zemlje.

Ali zato A. Vučić mora da pokaže da je on sposoban i spreman da, bez obzira što se većina građana protivi projektu rudarenja litijuma (što pokazuju istraživanja javnog mnjenja, kao i sve veći broj gradova u kojima se odvijaju masovni protesti), bude jedini garant njegovog sprovođenja uz predstavnike EU i Nemačke, pokazujući time svoju neprikosnovenu i neupitnu moć. Na takvom diktatorskom načinu vladavine i počiva i opstaje naprednjački režim kao apsolutna negacija elementarnih, demokratskih načela i civilizacijskih vrednosti.

Vučić koristi svoju medijsku i stranačku mašineriju i poteže svoj već toliko puta oprobani metod politikantskog inženjeringa, optužujući opoziciju i građane okupljene na protestima protiv iskopavanja litijuma, da „nastoje da politički profitiraju na pitanju litijuma“. Potpuno istu optužbu plasirao je nakon protesta protiv nasilja zbog ubistva učenika u OŠ „Ribnikar“, i mladih ljudi u selima u okolini Mladenovca

On čini sve da do kraja igra svoju „istorijsku“ ulogu neprikosnovenog gospodara Srbije, uvek spreman da svoj neutaživi interes za održavanje na vlasti po svaku cenu podredi zahtevima EU i SAD, istovremeno neprestano sebe nudeći i predstavljajući u unutrašpnjoj politici kao „glavnog i nezamenjivog borca za nacionalne interese i odbranu suvereniteta Srbije“.

O dosegu i rezultatima tako vođene politike najbolje svedoči katastrofalno stanje Srba na Kosovu i Metohiji i sve snažniji talas njihovog iseljavanja, što vodi konačnom rešenju srpskog pitanja u ovoj našoj pokrajini. A. Vučić je zaigrao, kao i u slučaju njegove pogubne politike na Kosovu i Metohiji, na istu kartu, da će on rešiti ne samo pitanje regionalne stabilnosti, već da će mimo većinske volje naših građana sprovesti dogovor sa EU i posebno Nemačkom (slično obavezi koju je preuzeo za sprovođenje Ohridskog sporazuma) o eksploataciji litijuma i tako potvrditi evropski put Srbije, ali i biti garant ostvarivanja njihovih, ali i ekonomskih interesa velikih korporacija kao što je Rio Tinto.

Kao u svakom njegovom tzv. „istorijskom poduhvatu“ on stvara referendumsku atmosferu u kojoj se odlučuje o njegovoj političkoj sudbini. Tako je i sada sa njegovim upornim zalaganjem da se po svaku cenu, kao što čini svaki poslušni i servilni kolonijalni upravnik, otvori rudnik litijuma kao tek početak njegovih velikih i nikada viđenih „poduhvata“ - sada u oblasti rudarstva (u izgledu je otvaranje desetine novih kopova širom Srbije). Bez obzira što je on ubeđen da posle lažnih i pokradenih izbora ima apsolutnu moć da sprovodi svoje megalomanske i iracionalne projekte u slavu njegove „zagarantovane istorijske uloge“ u nasilnoj naprednjačkoj pseudo modernizaciji Srbije, pitanje litijuma sada ponovo stavlja na dnevni red pitanje legitimiteta i održivosti njegovog diktatorskog režima.

A. Vučić dobro zna koji je ulog sada u pitanju i zato je stavio u pogon sve sve svoje političke, medijske i institucionalne kapacitete u sprovođenje njegovog slugeranjskog dogovora sa O. Šolcom, kancelarom Nemačke - koja je do juče bila na meti blaćenja od strane njegovih tabloida kao arhi-neprijatelj i glavni pokrovitelje tzv. „kosovske nezavisnosti“, kao i sponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici donete u generalnoj skupštini UN .

Vučić je stavio u pogon sve sve svoje političke, medijske i institucionalne kapacitete u sprovođenje njegovog slugeranjskog dogovora sa O. Šolcom, kancelarom Nemačke - koja je do juče bila na meti blaćenja od strane njegovih tabloida kao arhi-neprijatelj i glavni pokrovitelj tzv. „kosovske nezavisnosti“, kao i sponzor Rezolucije o genocidu u Srebrenici donete u generalnoj skupštini UN

Danas ona postaje naš „pouzdani partner“ i „garant sprovođenja najviših ekoloških standarda“ u eksploataciji litijuma. I ne samo to, Nemačka se javlja i kao „garant puta Srbije u EU“. Govoriti o neprincipijelnosti, licemerstvu, prevrtljivosti i lažljivosti funkcionera EU danas je suvišno, jer je to i stvarana suština vladavina A. Vučića, zato je oni njima pogodan da bude njihov ponizni i poslušni kolonijalni upravnik ako to obezbeđuje i njegov opstanak na vlasti. I to bez obzira što njegovo delovanje ne samo u ovoj prilici predstavlja najgrublje kršenje svih demokratskih načela poštovanja većinske volje naroda, to očigledno nije prepreka za ostvarivanje ekonomskih i geopolitičkih interesa EU, posebno Nemačke i njene automobilske industrije.

U jednom komentaru o Rio Tintu mogla se naći veoma precizna ocena načina na koji način A. Vučić uspeva da neutrališe, pasivizuje i razvodni dosadašnje proteste nastojeći da ih obesmisli i marginalizuje, a taj se metod politikantskog inžinjeringa primenjuje i na njegovu odluku da se iznova pokrene projekat rudarenja litijuma u dolini Jadra (on sam je izjavio da je on učinio za ostvarivanje ovog projekta više nego svi zaposleni u ovoj firmi, to je jedna od izuzetno retkih istina koje je on uspeo da izrekne).

U ovom komentaru se navodi da Rio Tinto kao i svaki Vučićev projekat ima pasivnu i aktivnu fazu. Pasivna je usmerena na amortizaciju protivnika i tu je on pomirljiv, prenemaže se , laže da projekta neće biti. U aktivnoj fazi prelazi u napad, aktivira stranačku mašineriju da uguši već iscrpljene protivnike. Sada se u ovim danima obnovljene medijske kampanje može jasno videti da je on već uveliko prešao u aktivnu fazu, nastojeći da u samom početku reaktiviranja projekta rudarenja litijuma dodatno iscrpi i uguši aktiviste u dolini Jadra (koji se odlučno protive ovom neprihvatljivom i pogubnom projektu), služeći se najprizemnijim diskvalifikacijama iz njegovog poznatog arsenala namenjenog za difamiranje i zastrašivanje svih onih koji se suprotstavljaju njegovim sumanutim i iracionalnim vizijama njegovog „istorijskog kvantnog skoka“.

Jasno je da A. Vučić čini sve da ne bude okrnjen njegov „pobednički oreol“, on ga istrajno gradi , jer je tzv. „stavljanje tačke“ na projekat Rio Tinta 2022. Godine, nakon velikih protesta širom Srbije, doživeo je veliki politički poraz, isto kao i u vreme kada je morao da odustane od nameravane privatizacije Telekoma (što i danas ne može da prežali). On zna da svaki poraz ozbiljno krnji ostvarivanje njegove mesijanske, iracionalne i megalomanske uloge kao „tvorca savremene istorije Srbije“, u kojoj on sebe vidi kao neprikosnovenog kreatora i neposrednog graditelja do sada neviđenog „napretka Srbije“.

Ne prihvatajući ni najmanji poraz, on u isto vreme želi da pokaže svoju silom i lažima nametnutu političku snagu, ali i veliku slabost, jer svoju diktatorsku vlast temelji na veoma krhkim i nestabilnim uporištima. On ne sme nikako da dozvoli da njegova volja ne bude sprovedena, jer tako pokazuje slabost i nesigurnost, a to može dovesti do kolebanja i osipanja njegovog kleptokratskog, klijentelističkog i mafijaškog režima.

V. Đukanović jedan od najagilnijih jurišnika naprednjačkog režima. U tekstu „Biti protiv neistina“, kao redovni kolumnista u „objektivnom“ listu Politika najpreglednije je pokazao šta su stvarne namere naprednjačkog režima u slamanju protesta protiv eksploatacije litijuma. On je između ostalog, izneo i ove stavove „Kao najveći uspeh ovog svog angažovanja vidim to što su se građani zainteresovali da se čuju obe strane i više nisu apriori protiv projekta“Jadar“, već žele da čuju kakvi su mogući benefiti od tog projekta. To je prva pobeda nad lažima i histeričnoj kampanji manipulacije, koju su sprovodili lažni ekolozi, anarhisti, levi liberali i tobožnje patriote .Uostalom, brojke u istraživanjima ne mogu da se sakriju. Uvećao se za dva broja pristalica projekta „Jadar“, a pao je gotovo za pet procenata broj protivnika. No ono što je najbitnije, broj neopredeljenih, a u njime je najveći broj onih koji su do juče bili ekstremno protiv, značajno se uvećao baš zbog znatiželje naroda da se čuje i druga strana. Njihov cilj od starta je bio da se bez debate i bez bilo kakvog sučeljavanja argumentima projekat dekretom zabrani, bar dok se ne promeni vlast, odnosno dok se ne promeni Vučić, JER SUŠTINA JE DA NE BUDE VUČIĆ TAJ KOJI ĆE UBRATI SVE MOGUĆE POENE U VEZI SA OVIM PROJEKTOM“.

Vladimir Đukanović verovatno nije svestan da je otkrio pravu prirodu i smisao medijske i političke akcije u reaktiviranju projekta rudarenja litijuma, ona se svodi na grozničavu težnju da se svim sredstvima smanji procenat ljudi koji ne podržavaju ovaj pogubni poduhvat A. Vučića i uguše protesti građana

Ideolog u pokušaju V. Đukanović , gorljivi zastupnik „dijaloga“ i prava da se čuju i drugačija mišljenja, što se inače u ovom diktatorskom režimu nikada neće i ne može desiti, samo je demonstrirao da je za njega i njegovu stranku dijalog bio i ostao samo borba za očuvanje rejtinga naprednjačke stranke i ubiranje političkog profita i poena za naprednjačkog velikog vođu.

On i sam verovatno nije svestan da je otkrio pravu prirodu i smisao medijske i političke akcije u reaktiviranju projekta rudarenja litijuma, ona se svodi na grozničavu težnju da se svim sredstvima smanji procenat ljudi koji ne podržavaju ovaj pogubni poduhvat A. Vučića i uguši protesti građana, koji su odlučni u tome da spreče dalje devastiranje Srbije i izbore se za svoje ljudsko dostojanstvo i pravo na život, jer se sada radi van svake sumnje o opstanku Srbije.

Širom Srbije se već organizuju masovni protesti građana protiv otvorenog i bezočnog nastojanja A. Vučića da po svaku cenu sprovede odluku (od koje nikada nije ni odustao) o eksploataciji litijuma, oni imaju spontani karakter kao izraz otvorenog ogorčenja i spremnosti građana Srbije da ne dozvole dalje uništavanje i razaranje naše zemlje.

Protesti su iznova pokazali da i dalje postoji energija za promene u našem narodu i težnja da se suprotstave nerazumnim i pogubnim potezima A. Vučića podržanog od njegove medijske i kleptokratske falange. U njihovoj spontanosti je velika snaga, ali i opasnost da i ovi protesti u nedostatku jasne političke artikulacije i precizno postavljenih zahteva opet protekom vremena (na šta ovaj režim uvek računa) izgube na intenzitetu i istrajnosti.

Ne treba bežati od toga da ovi protesti imaju i politički karakter jer se radi o otvorenom suprotstavljanju politici naprednjačkog režima. A.Vučić po svaku cenu nastoji da proteste  stigmatizuje kao stranačke i da im opoziciono profiterski karakter jer se najbolje snalazi na tom terenu, ali ovoga puta su protesti iskoračili ispred stranaka i u tome je njihova prednost i nadstranački smisao. Oni mogu biti ugušeni ako im nedostaje jasno profilisan cilj, koordinisana akcija i delovanje bez nepotrebnog gubljenja energije, kao i čvrsta organizacija, jer se radi o čeonom sudaru sa naprednjačkim režimom oličenom u njegovoj spremnosti da se koriste svim mogućim (već je bilo otvorenih pretnji da će biti upotrebljen sila policijskih jedinica ) sredstvima u suzbijanju i obesmišljavanju ovih protesta.

Ne treba bežati od toga da ovi protesti imaju i politički karakter jer se radi o otvorenom suprotstavljanju politici naprednjačkog režima. A.Vučić po svaku cenu nastoji da proteste  stigmatizuje kao stranačke i da im opoziciono profiterski karakter jer se najbolje snalazi na tom terenu, ali ovoga puta su protesti iskoračili ispred stranaka i u tome je njihova prednost i nad stranački smisao

Treba biti svestan da će ovo biti duga i iscrpljujuća borba koja će tražiti mnogo mudrosti, strpljenja, ali i odlučnost da se istraje u postavljenim zahtevima. A. Vučić je u svom novo otkrivenom i objavljenom mesijanskom i megalomanskom zanosu iznova pronašao put evropskih integracija u saradnji sa njegovim nemačkim prijateljima i pokroviteljima, i spreman je da učini sve što je u njegovoj moći da odnese još jednu „istorijsku pobedu“, pokazujući da u njegova politička volja i moć iznad većinske volje našeg naroda. On je zato nagovestio mogućnost raspisivanja referenduma o rudarenju litijuma, na kojem će po njegovi rečima „on suvereno pobediti“ - kao što je to činio i na svim do sada nedemokratskim izborima. Ovo moguće referendumsko izjašnjavanje  biće samo repriza njegovih izbornih manipulacija, nedostatka elementarnih uslova za slobodno izjašnjavanje građana i dodatna kupovina vremena, kao što je i poziv na „široku javnu raspravu o rudarenju litijuma“ - koja nema nikakvog smisla jer već je doneta odluka i preuzeta obaveza potpisivanjem sa EU „Memoranduma o održivim sirovinama“ o rudarenju litijuma.

U našim uslovima referendum nije moguć, jer bi on bio samo još jedan nametnuti  plebiscit koji neće imati nikakvog stvarnog efekta osim da zadovolji težnju „velikog vođe“ da sebe i dalje predstavlja kao „apsolutnog gospodara Srbije“, što on i bez bilo kakvog referenduma neprestano i čini, kršeći svakodnevno Ustav i elementarna demokratske načela podele vlasti. Pri tome A. Vučić u svojim svakodnevnim monolozima na režimskim medijima govori o „novom povećanju penzija“, „plata u javnom sektoru“, „velikom povećanju BDP-a“, „borbi protiv siromaštva“ i „milijardama evra koja će doneti eksploatacija litijuma“, što će od Srbije stvoriti novi El-Dorado i zemlju Dembeliju. A radi se o novom beskrupuloznom obmanjivanju, potkupljivanju građana i nastojanju da se po svaku cenu poveća broj ljudi koji podržavaju iskopavanje litijuma i ekspanziju rudarstva u Srbiji.

Borba ekoloških organizacija predvođenih udruženjem „Ne damo Jadar“ i građana okupljenih na protestima otvaraju novo i izazovno poglavlje u našem političkom životu, nakon održanih junskih parlamentarnih izbora i unose toliko potrebnu političku dinamiku u naše društvo. Etablirane opozicione parlamentarne stranke nastavljaju svoje delovanje u baruštini i kaljuzi Narodne Skupštine, koristeći mogućnost da pokrenu i pitanje iskopavanje litijuma, jer teško da će se o tome voditi parlamentarna rasprava.

Njihov osnovni problem je u tome što one ništa nisu naučile iz izbornog poraza na proteklim parlamentarnim izborima, ostale su podeljene i posvećene jačanju svoje stranačke infrastrukture, boreći se za dominaciju unutar opozicionog bloka. To je jalova i besmislena politička borba, koja do sada nije donela istinsko objedinjavanje i političko profilisanje opozicionih organizacija, ali je stvorila dodatnu konfuziju što najviše odgovara A. Vučiću i naprednjačkom režimu dajući mu još veći manevarski prostor za dalje manipulisanje i opstanak na vlasti.

Nečasna i nedostojna uloga EU i posebno Nemačke u potpisivanju pakta sa A. Vučićem o eksploataciji litijuma još više je urušila podršku evropskim integracijama u Srbiji, ona je sada ispod 40 posto, ali je i donela i velike probleme tzv. građanski i proevropski orijentisanim strankama i nevladinim organizacijama. Njihovi predstavnici su odjednom postali „nedovoljno informisani“ o pogubnosti eksploatacije litijuma (o čemu ima toliko validnih svedočanstava) očigledno ne želeći da se zameraju predstavnicima EU, jer tako dovode u pitanje svoja ideološka i politička opredeljenja i vernost evropskim vrednostima, koje su obesmišljene nakon sklapanja dogovora sa A. Vučićem, koji je u našoj zemlji poništio sve evropske i demokratske principe.

Zato su ove organizacije izabrale neku vrstu neutralnosti uz davanje gotovo iznuđene podrške protestima građana, ali zato njihovi ideolozi i medijski poslenici nisu propustili da izraze svoju sasvim neutemeljenu bojazan da je na protestima građana protiv iskopavanja litijuma došlo do „upliva desnice“, jer je za njih svako pominjanje izdaje Kosova i Metohije i pozivanje na srpsku slobodarsku tradiciju i srpski nacionalni interes odmah tumačeno kao alarm za borbu protiv srpskog nacionalizma i desnog ekstremizma.

Posebno je zanimljiva pozicija Zeleno levog Fronta, jer ova organizacija pre svega daje prednost svom sektaškom ideološkom pristupu (što je inače odlika građanistički i proevropski orijentisanih organizacija), bez obzira na to što bi upravo ona po svom političkom profilu trebala da bude najglasnija u davanju podrške ekološkim protestima građana i odbrani prava na zdravu životnu sredinu. Poziciju ove stranke najbolje je iskazala Biljana Đorđević „Lično mi neke artikulacije smetaju, mislim da se njima izbegava suštinski problem. Mogli smo ih čuti u mnogim od govora na protestu u Loznici 28. juna, jer su čitavu problematiku oko „Jadra“ sveli na antievropsku ravan. A Vučić je sam rekao: ‘Nisam litijum dao Kinezima , nego Nemcima, jasno je da smo deo globalne potražnje za litijumom’. Isto bih mislila i da nisam predstavnica proevropske partije, prosto je stvar činjenica. Isto tako verujem da treba insistirati na zahtevima EU da lokalna zajednica mora biti uključena u čitav proces, umesto da se ljudi tamo prate, prebijaju i privode na informativne razgovore“. Teško je razaznati u čemu se razlikuje ova proevropska „argumentacija“ potpredsednice Zeleno-levog fronta od zalaganja A. Vučića i njegovih litijumskih agitatora, jer se sada nalaze na istoj proevropskoj ravni.

Jasno je da ovakve opozicione stranke ne mogu biti okosnica sve masovnijih i sve brojnijih protesta građana protiv eksploatacije litijuma, što ne znači da one ne mogu biti deo ovog narastajućeg najšireg narodnog pokreta ekoloških organizacija, istaknutih intelektualaca i stručnjaka iz oblasti rudarstva, ekologije, hemije , biologije, strukovnih udruženja i saveza. Vodeći dugogodišnju borbu za goli opstanak na prostoru Jadra i osećajući neposredno na svojoj koži blagodeti koje Rio Tinto donosi Srbiji predstavnici udruženja „Ne damo Jadar“ i ostalih prekaljenih ekoloških organizacija iz ovog kraja, i širom Srbije, moraju biti stajna i uporišna tačka ovog pokreta protiv eksploatacije litijuma i vlasti, koja je u službi ostvarivanja interesa EU i ove rudarske korporacije.

Zato je neophodna ozbiljna organizacija i jasan cilj koji je već sadržan u zahtevu da se donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji, što bi dovelo u pitanje opstanak vlade, ali i predsednika Republike, jer su oni oživljavanjem projekta eksploatacije litijuma opet otvorili problem poštovanja većinske volje građana

Zato je neophodna ozbiljna organizacija i jasan cilj koji je već sadržan u zahtevu da se donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma u Srbiji, što bi dovelo u pitanje opstanak vlade, ali i predsednika Republike, jer su oni oživljavanjem projekta eksploatacije litijuma opet otvorili problem poštovanja većinske volje građana, a samim tim doveli iznova u pitanje legitimitet njihove vladavine - koji nikada nisu zaista ni uspeli da uspostave.

Bez ostvarivanja već navedenih uslova i ovi protesti građana u čijem je središtu borba za pravo na očuvanje vode, vazduha i zemlje, ne samu u Jadru, što su i glavni uslovi za opstanak i očuvanje zdrave životne sredine, mogu kao i mnogo puta do sada da budu samo još jedna propuštena prilika za početak temeljnih i radikalnih promena vladavine ovog kleptokratskog i diktatorskog režima.

Sudeći po odvijanju masovnih protesta protiv iskopavanja litijuma širom Srbije sve govori da se ovoga puta koncentriše narodna pobuna sa drugačijim karakterom i pokretačkim motivom u odnosu na dosadašnje proteste i rađa se nada da oni neće moći biti zaustavljeni korišćenjem političkih diskvalifikacija, kupovinom glasova, ili politikantskim kompromisima sa opozicionim strankama čime se neprestano služi A. Vučić.