Pokret za život Srbije

Živimo u vremenu kada se čitav svet menja dramatičnom brzinom. Širom planete dešavaju se brojni politički i ekonomski zemljotresi. Ako otvorenih očiju i hladne glave posmatramo te promene, ako smo svesni da se nalazimo u ogromnoj domaćoj i svetskoj duhovnoj i ekonomskoj krizi, ako je jasno da stranke više ne mogu da vode narod već imaju obavezu da slede potrebe naroda, onda nas kriza vraća bazičnim vrednostima koje smo bili zanemarili, daje novu snagu i poziva u zajednički Pokret za život Srbije.

Srbi su danas najobespravljeniji narod na Balkanu i zato svako ko se zalaže za civilizacijske i humanističke tekovine ljudskog roda mora biti borac za slobodu i prava srpskog naroda.

Srpski sabor Dveri, rodoljubivi pokret slobodnih ljudi, uvek je bio uz svoj narod kada su nas napadali, ponižavali i uskraćivali nam pravo da se ponosimo svojom otadžbinom i nacionalnom pripadnošću. I danas delimo sudbinu srpskog naroda i ostalih dobronamernih građana Republike Srbije. Iza nas u ovome času stoji jedna tiha reka stručnih, poštenih i časnih rodoljuba iz svih društvenih grupa u Srbiji, regionu i rasejanju, bez čije pomoći ne bi bilo Dveri.

Ogorčeni smo na vlast, koja je većinsku Srbiju dovela do ruba materijalne egzistencije; razočarani u političke stranke, koje su potpuno odvojene od naroda i svakodnevnih problema običnog čoveka; degradirani kao građani kojima se uskraću prava i koji ostaju bez mogućnosti izraza svoje većinske političke volje; uvređeni zbog mnogobrojnih kleveta i lažnih etiketa koje se prišivaju srpskom narodu; ljuti na rasprodaju i rasparčavanje srpskih zemalja i dobara koja su vekovima i u muci sticana; srditi zato što su nam sada udarili i na vrata naših porodica i hoće da i njih razbiju...

Srbija se nalazi u lancima nekoliko dominantnih monopola koji kontrolišu kompletan društveni i državni život, i svojom težinom gotovo nas onemogućavaju da slobodno dišemo. To je udružena monopolska dominacija zapadnih ambasada, zelenaških stranih banaka, domaćih tajkuna, korumpiranih političara i kontrolisanih medija, koja nemilosrdno eksploatiše Srbiju kao svoju koloniju. Zato se zalažemo ne samo za promenu režima već i za promenu kompletnog sistema u Srbiji.

Srbija je naša zemlja i jedino joj mi, obični građani, želimo dobro.

Svestan da pošteni i pametni ljudi više ne smeju da popuštaju, željan da vrednosno popravlja političko-stranački sistem koji je parazit na narodnom telu, spreman da se organizuje u odbrani svojih porodica, sposoban da brani Srbiju i da se ponosi svojim nacionalnom identitetom i istorijom, Srpski sabor Dveri – Pokret za život Srbije proglašava propast dosadašnjeg društvenog ugovora između naroda i vlasti, izlazi pred svoj narod i predlaže mu novi narodni dogovor.

Srbija je naša zemlja i jedino joj mi, obični građani, želimo dobro.

1. Porodica na prvom mestu!

Neodgovorna i nedomaćinska politika vođena u Srbiji u proteklih više od pola veka dovela nas je do ruba biološkog opstanka: prema proseku starosti stanovništva najstariji smo narod u Evropi, naši zvaničnici kriju da zemljom haraju bela kuga i bolesti zavisnosti, godišnje u Srbiji 34.000 ljudi više umre nego što se rodi. Mladi ljudi kada završe školovanje nemaju nikakvu perspektivu: ne mogu da se zaposle, da formiraju svoje porodice i da pristojno žive. Stotine hiljada Srba je napustilo Srbiju u potrazi za boljim životom. I što je najgore, gotovo su nam uništili nadu da može biti bolje.

Najveći izazov za Srbiju u 21. veku je biološki opstanak srpskog naroda!

Poslednji je trenutak da se sve snage društva stave u službu ozdravljenja porodice i njenog jačanja, jer bez porodice nema ni zdrave ličnosti ni jake Srbije.

Društvo koje je Srbiji potrebno nije društvo razmaženih pojedinaca i samoživih potrošača, već društvo porodičnih ljudi i porodica sa više dece u kojima je svako spreman da se bori za svoje bližnje. Samo porodičan čovek posvećen je požrtvovanom radu, dugoročnom i strateškom planiranju, štednji i odricanju zbog svoje porodice, svojih prijatelja i komšija, zbog svoga kraja, naroda i države.

Posebnu pažnju Dveri će posvetiti razvoju zdravstvenog i obrazovnog sistema, kao temeljima sveukupnog ozdravljenja i stručnog osposobljavanja za život srpskih porodica.

Preko Nacionalnog plana i ministarstava za porodicu i zdravlje država treba da se dugoročno posveti promociji rađanja i kulture života, kao i reformi zakona o radu i poreskog sistema u korist višedetnih porodica, trudnica i mladih bračnih parova.

Posebno ističemo značaj i ulogu žene u porodici i društvu. Srbija po meri porodičnih ljudi - prva je tačka našeg okupljanja u jedan novi pokret: Pokret za život Srbije!

Za sve naše porodice - osnova je našeg programa.

2. Solidarnost - socijalni patriotizam!

Porodični ljudi znaju da niko ne može biti srećan u kući ako je ijedan član domaćinstva gladan. Takva svest mora da vlada i u društvu i državi. Na žalost, iz dana u dan sve je više gladnih – na stotine hiljada je onih koji žive na rubu materijalne egzistencije. Aktuelni režim nije spreman da podeli deo krize sa narodom i egzistira otuđen od narodnih problema.

Srbija je dovoljno bogata zemlja, i u njoj niko ne sme da bude socijalno ponižen i gladan, i ne smeju da vladaju ovako velike socijalne razlike i nepravde, ne sme se dogoditi nestašica mleka i hleba.

Socijalni patriotizam je svest, napor i pokret celog naroda ka pravednijem društvu. Dveri se zalažu za novu socijalnu solidarnost koja znači upućenost ljudi jednih na druge. To je društvena odgovornost i socijalna akcija za svoju porodicu, rodni kraj, prirodnu sredinu i društveno okruženje u kome se živi, svoje selo, grad, državu i naciju. Probudimo zaboravljeni duh istinskog preduzetništva i srpskog zadužbinarstva. Vratimo se dokazanim istorijskim obrascima (poput mobe, zadrugarstva, radnih akcija, javnih radova...) i prilagodimo ih svom vremenu.

Danas nam je posebno potrebna veća spremnost države za pomoć ugroženima u vanrednim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama. Veću pažnju treba posvetiti zaštiti starih, domovima za penzionere i širenju gerontološke službe uopšte.

Srbija mora imati društveno-ekonomski sistem koji garantuje pravo na privatnu svojinu, ali i ograničava monopolsko bogaćenje, posebno u okolnostima u kojima su ostali građani životno ugroženi.

Izborimo se za društvo u kome će deca biti vaspitavana tako da je bitno kakav si čovek a ne koliko si bogat, za društvo u kome će se znati da su merilo uspeha pošten rad i rezultati tog poštenog rada.

Budimo ljudi, brinimo za bližnjeg i zajednicu – nov je koncept socijalne solidarnosti za koji se borimo.

3. Domaćinska ekonomija!

Godinama se vlastodršci u Srbiji hvale prodajom narodne imovine i uzimanjem nepovoljnih kredita kod raznoraznih međunarodnih fondova. Hoćemo domaćinsku ekonomiju, koja domaćinstvo umnožava a ne rasprodaje i ne zadužuje, jer će dugovi dospeti za naplatu, a te dugove će vraćati naša deca i unuci. Kao ljudi odgovorni za budućnost svoje dece, tome moramo reći: Dosta!

Pokret traži napuštanje pogubnog neoliberalnog ekonomskog modela i radiće na izgradnji nacionalne ekonomije u meri u kojoj je to moguće u postojećim uslovima. Borićemo se protiv svake liberalizacije tržišta koja uništava domaću privredu. Zaustavljaćemo svaku privatizaciju nad resursima bitnim za razvoj Srbije i blagostanje naroda. Državna svojina nad ovim strateškim resursima je uvek bolja od privatne jer jedino takva svojina ostaje u službi naroda. Zalagaćemo se za reviziju pljačkaške privatizacije u svim slučajevima gde je država oštećena i narod pokraden. Na dnevni red konačno moramo postaviti i pitanje povratka otete privatne imovine posle Drugog svetskog rata.

Insistiraćemo da Narodna banka mora biti kontrolisana od strane predstavnika naroda, dok posebni podsticaji treba da budu dati domaćim bankama. Istovremeno protivimo se potpunom uplivu države u privredni život i podržavamo tržišnu konkurenciju i napredovanje prema izraženim radnim i kreativnim sposobnostima. Mi smo za socijalno-tržišnu privredu koja se zasniva na jakoj privatnoj inicijativi i socijalnoj odgovornosti.

Domaćinska ekonomija podrazumeva podršku preduzetničkom duhu, malim i srednjim privrednim subjektima, kao i posebnu brigu o privrednim sistemima koji predstavljaju katalizatore razvoja čitave privrede. Pokret se zalaže za momentalno prekidanje subvencionisanja otvaranja novih radnih mesta od strane stranih firmi i njihovo preusmeravanje na otvaranje radnih mesta u domaćoj privredi u strateški bitnim granama. 

Smatramo da je u datoj situaciji potrebno primeniti one mere koje će imati što manje posledica po privredu i stanovništvo, pa tek onda po banke i inostrane poverioce.

Domaćinska ekonomija posebno podstiče razvoj domaće nauke i informatičko-komunikacionih tehnologija. Uspostavljanje održive privrede i društva moguće je ostvariti jedino povećanim ulaganjem u nauku i tehnologiju, jer su te investicije preduslov ekonomskog razvoja, uz usmerenje ka primenjenim istraživanjima i ka striktnom povezivanju sa privredom uz veće ulaganje u takve izabrane prioritete. Takva ekonomija bi bila dinamičnija, zasnovana na znanju i konkurentnija u svetu, sa većom uposlenošću građana.

Najpreča državna odluka trebalo bi da bude formiranje Razvojne investicione banke i državnog Fonda za održivi razvoj koji bi finansirali pojedine bitne segmente privrede, pre svega poljoprivrednu proizvodnju. Dveri daju prioritet domaćim bankama, domaćoj štednji i ulaganjima u proizvodnju i izvoz.

Održivi privredni razvoj u vremenu sveobuhvatne globalizacije zavisi od uske specijalizacije, reindustrijalizacije i tehnološke modernizacije domaće privrede sa jedne strane, i osiguravanja energetske, sirovinske i prehrambene bezbednosti sa druge strane.

Očuvanje osnovnih prirodnih i privrednih resursa u našim rukama – uslov je naše ekonomske obnove.

4. Realni i održivi razvoj Srbije

Imamo jednu od najlepših zemalja na svetu, bogatstvo šuma, reka, livada, plodnog zemljišta, izvora pitke vode, energetskog potencijala... Od druge polovine 20. veka, neplanskim razvojem čitave države i planskim uništavanjem srpskog sela krenuli smo stranputicom i sada je potrebno mnogo snage, napora i vremena da srpsku kuću ponovo izgradimo na pravim i čvrstim temeljima.

Politika realnog razvoja Srbije za svoju osnovu uzima koncept sveobuhvatnog održivog razvoja društva i države, što znači da se razvoj planira ne samo prema potrebama sadašnjeg naraštaja, već i spram potreba naraštaja koji dolaze. Ceneći specifičnosti u razvojnom potencijalu Srbije, politika realnog razvoja će se prevashodno baviti oblastima poljoprivrede (posebno proizvodnjom zdrave vode i hrane), sela i ruralnog razvoja u celini, energetike (posebno energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije) i zaštite životne sredine. Srbija ima potencijala da u budućem periodu zauzme važnu poziciju na Balkanu u svim ovim, a posebno poljoprivrednom, energetskom i turističkom sektoru. U oblasti turizma posebno treba raditi na razvijanju seoskog, banjskog, planinskog, verskog, zdravstvenog i gradskog turizma.

Glavni zadatak politike ruralnog razvoja za koju se Dveri zalažu mora biti zaustavljanje trenda odumiranja srpskog sela i njegovo uspostavljanje kao samoodrživog sistema, u kome selo mora postati proizvođač zdrave hrane i zelene energije, te pružalac usluga seoskog i eko-turizma. Da bi se ovo ostvarilo neophodno je u ruralnim područjima izgraditi potrebnu infrastrukturu, a kroz sistem subvencija i olakšica treba omogućiti povoljnije poslovanje malih i srednjih preduzeća u tim sredinama, te kroz sistem ciljanih subvencija izvršiti obnovu poljoprivredne mehanizacije. Potrebno je razviti što veći broj poljoprivrednih i potrošačkih zadruga.

Odlučno se protivimo uvozu i distribuciji genetski modifikovanog semena i hrane, kao i svih namirnica životinjskog porekla koji potiču od životinja koje su hranjene ovom vrstom semena ili hrane.

Selo je temelj opstanka Srbije! – pravac je realnog i održivog razvoja Srbije za koji se zalažemo.

5. Za jaku Srbiju slobodnih ljudi!

Hoćemo državu koja će znati kako da svoj narod čuva i brani od spoljašnjih opasnosti i, u isto vreme, zaštiti od samovolje svojih službenika i prevelike birokratije. Ne želimo državu koja će svoju snagu graditi na račun privatnosti i slobode svojih građana, i u kojoj je korupcija način poslovanja.

Srbija će biti jaka kada u njoj bude uspostavljena suverena demokratija i narodna samouprava. Suverena demokratija podrazumeva da se o budućnosti Srbije odlučuje samo u srpskoj prestonici, a ne u Briselu i Vašingtonu ili bilo kom drugom gradu u svetu.

Dveri su protiv daljeg komadanja i drobljenja srpske teritorije bilo unutrašnjim delovanjem, tzv. regionalizacijom, bilo spoljašnjim pritiscima a pod izgovorima „ugroženih manjinskih prava“. Zalažemo se za jednu, snažnu Srbiju uz jake lokalne opštine, koje bi dobile veći udeo u raspolaganju svojim resursima i prihodima. 

Srpska vojska, moderna, dobro naoružana i jaka, mora da se vrati na svoje istorijske tradicije, da u odbrani svojih bližnjih i cele srpske teritorije pokaže odlučnost, spremnost i vitešku čast.

Jaka Srbija je garant opstanka Republike Srpske. Kosovo i Metohija je za nas privremeno okupirana teritorija od koje nikada nećemo odustati. Radimo na očuvanju svesti o Kosovu i Metohiji u našem narodu i čekamo promene međunarodnih okolnosti koje će nam omogućiti da na tom delu svoje zemlje vratimo ustavne i zakonske nadležnosti.

Zalažemo se za demetropolizaciju (zaustavljanje neplanskog rasta Beograda, Novog Sada i Niša, i prestanak pražnjenja unutrašnjosti Srbije), za ukidanje autonomija i regiona, za jačanje narodnih lokalnih samouprava, kao i za zaštitu privatnosti i slobode građana. Potreban razvoj tehnologije ne sme doneti neograničenu centralizaciju baza podataka, nadzor nad građanima i smanjenje građanskih prava na privatnost, posebno u sferi elektronskih ličnih dokumenata. Protivimo se objedinjenom, univerzalnom ličnom dokumentu u kome bi se sadržali svi drugi.

Država koja brani svoj narod i teritorije od drugih, a građane od sebe – novo je državno uređenje za koje se borimo.

6. Protiv stranačko-parazitskog sistema i kolonijalne uprave!

Stranački sistem u Srbiji se u proteklih dvadeset godina pokazao kao parazit na narodnom telu. Prećutni mafijaški dogovor između tajkuna-monopolista, s jedne, i stranačkih profitera, sa druge strane, pokrao nas je do gole kože i bezdušno nastavlja to da radi. Takav sistem je mnoge stručne, moralne i patriotski orijentisane ljude izbacio iz politike, a odgajio beskrupulozne šićardžije kojima je punjenje sopstvenih džepova jedini cilj. Ako se tome dodaju strane banke i strani ambasadori koji vladaju našim ekonomskim i političkim životom, slika našeg kolonijalnog poniženja je potpuna.

Moramo razgraditi takvo uređenje i stvoriti novo, koje radi u interesu naroda! Nova politika na kojoj insistiramo vraća u politički život proterane vrednosti pravdoljubivosti, rodoljublja, poštenja, istine, časti i morala.

Kriterijum koji mora da postoji jeste: što veća društvena odgovornost, to strožija sankcija za zloupotrebe; što veća funkcija, to veća kazna za pronevereni iznos.

Samo sebični i korumpirani stranački političari mogu biti podložni ucenjivanju stranih sila; oni su, kao takvi, branitelji kolonijalnog položaja i poniženja srpskog naroda. Dosta nam je stranih kolonijalnih namesnika koji bezočno uzurpiraju visoki ugled ambasadorskog poslanstva.

Srbija više ne sme biti ničija kolonija i u njoj narodnu volju više ne smeju deformisati masovne stranačke paravojske (koje kada dođu na vlast, poput razbojnika, pljačkaju narodne resurse), sve uz pomoć kontrolisanih tajkunskih medija, stranih i domaćih oligarhija koje imaju dovoljno novca da birače preplave svojom propagandom.

Mi nismo samo za zamenu režima, već i za promenu čitavog nakaradnog društvenog sistema. Dveri se zalažu za reformu izbornog, bankarskog i poreskog sistema, vladavinu zakona i oslobođenje Srbije iz statusa kolonijalnog ropstva koje nas je i nacionalno i socijalno ponizilo.

Ne kradi državu, ne kradi narod – moralni je imperativ nove srpske politike.

7. Spoljna politika ostvarivanja samo srpskog interesa

Stradanje srpskog naroda u dvadesetom veku, u velikoj meri uslovljeno raznoraznim brzopletim i nedovoljno proračunatim integracijama, počev od jugoslovenstva, preko komunističkog kvazi bratstva i jedinstva, zaključno sa evrounijatstvom po svaku cenu, od nas u 21. veku zahteva da spoljnu politiku apsolutno podredimo srpskim interesima.

Dobro razlikujemo Evropu od Evropske Unije, i nasuprot evrofanatizmu i utopizmu mi smo evrouzdržani. Insistiramo na odgovornom dijalogu sa EU, koji se ni u teritorijalnom ni u političkom ni u ekonomskom smislu ne može odvijati na štetu Srbije. Takođe, neophodni dijalog sa EU ne može biti prepreka za čvršću političku i privrednu saradnju sa zemljama ubrzanog razvoja, na prvom mestu članicama BRIK-a (Brazil, Rusija, Kina, Indija), ali i pojedinačnim susednim i drugim državama Evrope. U ovom pogledu, Rusija je naš prvi i najvažniji strateški partner. 

Za nas su prihvatljivi samo oni evropski standardi koji su u skladu sa prethodno iznetim načelima našeg novog narodnog dogovora (porodica na prvom mestu, socijalna solidarnost, domaćinska ekonomija, odbrana kulturnog identiteta, Evropa nacija, suzbijanje monopola, itd).

Hoćemo Srbiju po meri njenih građana i naroda, a ne po meri bezimenih briselskih činovnika EU i SAD.

Protivimo se svakom vidu približavanja NATO-paktu. Razlozi za ovakav stav su geopolitičko-bezbedonosne prirode (zato što je era unipolarnog sveta pod američkom dominacijom za nama a novi multipolarni svet pred nama), ekonomsko-socijalne (zato što je, imajući u vidu ogromne troškove prilagođavanja NATO-standardima, uključivanje u ovu militantnu formaciju finansijska omča oko vrata Srbije) i moralno-etičke prirode (zato što je NATO bombardovao Republiku Srpsku i Srbiju, pobio na hiljade ljudi i značajno uništio našu državnu infrastrukturu, kao i zato što i danas ljudi umiru od posledica bombi sa osiromašenim uranijumom).

Dveri se zalažu za aktivnu vojnu neutralnost Srbije. Dugoročniju sigurnost obezbedili bismo pristupanjem Sporazumu o nedeljivoj kolektivnoj bezbednosti koji je predložila Ruska Federacija. Članstvo Srbije u ODKB-u (Organizacija društva za kolektivnu bezbednost) nastavak je naših slobodarskih i odbrambenih tradicija, poštovanje međunarodnog prava kao civilizovanog načina da se uvažava volja svih naroda i država bez obzira na njihovu veličinu i snagu, i bezbednosni štit nad nama.

Srbija pre svega – nova je doktrina spoljne politike Srbije!

8. Srpska mreža: jedino srpske integracije nemaju alternativu!

Srpski narod živi u Srbiji, Republici Srpskoj, bivšim jugoslovenskim republikama Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, u okolnim zemljama u jugoistočnoj Evropi, ali i u rasejanju na svim kontinentima širom planete. Ne sme više biti ovolike nepovezanosti i neorganizovanosti srpskog naroda, moramo iskoristiti sve tehnološke i materijalne mogućnosti da, bez obzira na to gde žive, Srbi budu međusobno dobro povezani i organizovani, i da znaju da Otadžbina o njima brine.

Dijaspora je jedan od najvećih preostalih naših nacionalnih resursa i potencijala u biološkom, stručnom i finansijskom smislu. Na prvom mestu dijaspori treba omogućiti elektronsko glasačko pravo kako bi odziv na glasanje bio masovniji nego do sada.

Srpska mreža je novi srpski odgovor za novo svetsko vreme. Ona je savremeni koncept zajedničkog delovanja u kome se forma delovanja neprestano prilagođava aktuelnoj situaciji. Srpska mreža je vid srpskih integracija u ekonomskom, kulturnom, humanitarnom, medijskom i političkom smislu.

Globalizacija nosi puno opasnosti po ličnost i porodicu, sa kojima se moramo izboriti, ali nudi i epohalnu priliku da se ponovo povežemo sa Srbima iz celog sveta i tako svoju globalnu raseljenost iskoristimo kao stratešku prednost. Ističemo ideju povratka iz dijaspore u matične srpske zemlje na Balkanu, na prvom mestu Srbiju, ali i Republiku Srpsku, Crnu Goru i Srpsku Krajinu, za šta kada je u pitanju Srbija treba obezbediti posebne preduslove kroz državnu politiku povratka. Ako se u dijaspori ostaje, onda se moramo bolje organizovati da se u Rasejanju očuva srpski nacionalni identitet i ne dozvoli dalja asimilacija. Srbi u Rasejanju koji su stekli novu domovinu nisu izgubili svoju Otadžbinu.

Dveri se bore za državu Srbiju koja će potrebu za umrežavanjem i integracijom svih Srba uvek imati kao svoj primarni zadatak na kome nikada i nijedna vlast ne sme prestajati da radi!

Saberimo Srbe, sve i svuda – model je nacionalnog organizovanja za koji se borimo.

9. Kulturno-prosvetna i sportska politika identiteta!

Krenimo hrabro u budućnost tako što ćemo se prvo vratiti sebi i svojim vrednostima. Negiranje značaja istorije i kulture na nivou nacije besmisleno je isto koliko i negiranje sopstvenog iskustva na nivou ličnosti.

Ako želimo da zaista krenemo napred i da u ovom vremenu globalizacije damo prave odgovore na teška pitanja koja nam budućnost postavlja, moramo temeljno i nepristrasno sagledati svoju prošlost, prepoznati najznačajnije srpske kulturne međaše, kojih se moramo pridržavati u stvaranju nove kulturne politike. Svetosavlje (srpsko pravoslavlje) je istorijsko iskustvo srpskog naroda.

Ne smemo se odricati tradicije zato što se zbog nje razlikujemo od drugih i ne stapamo se u globalnu sliku sveta; ne smemo se odricati baštine zato što je neko drugi za njom posegao; ne smemo svoje arheološko blago ostaviti zubu vremena jer svedoči o nama i našem trajanju. Kao što se ne smemo odricati svoga naroda i svoje zemlje, isto tako ne smemo raskućiti srpski jezik i ćirilično pismo, umetnost i nauku srpsku!

Potrebna nam je praktična sinteza svega najboljeg što u duhovnom, istorijskom, državotvornom i kulturnom smislu poseduje srpski narod i svega onoga što je dobro i provereno u drugim kulturama. Važno nam je da vodeće nacionalne ustanove kulture, koje trenutno ne funkcionišu, poput Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodne biblioteke i muzeja, iznova budu u nacionalnoj funkciji, da donesemo Zakon o ćirilici, omogućimo očuvanje folklornih tradicija i usvojimo stratešku doktrinu prema Srbima u regionu i rasejanju u pogledu očuvanja nacionalnog identiteta.

Srpska kulturna politika treba da sledi načelo integralnosti koje podrazumeva zajedničke kulturne konstante u bilo kom teritorijalnom području. To znači da je pojam srpski osnovni pojam srpske kulturne politike koji se ne može zameniti ni sa jednim regionalnim i teritorijalnim pojmom. Centralna područja srpske kulturne politike su – po prirodi stvari – nacionalne naučne i umetničke discipline. One treba da budu pod posebnom pažnjom. To su: jezik, književnost, istorija i istorija umetnosti.

Poseban akcenat Dveri stavljaju na reformu javnog medijskog servisa, prosvetu u kojoj treba obnoviti vaspitnu i nacionalnu dimenziju, i kulturu u celini koja treba da čini vrhunski izraz našeg nacionalnog duha dostupan svima u državi i preporučen svuda u inostranstvu. Ove tri oblasti nisu prosti budžetski rashodi već investicije od prvorazrednog nacionalnog značaja.

Insistiramo na novoj nacionalnoj strategiji obrazovanja. Dosadašnje reforme svih nivoa obrazovanja (osnovnog, srednjeg i visokog) traže objektivan kritički osvrt i korekcije u svim segmentima. Ovo se posebno odnosi na reformu po principima Bolonjske deklaracije. Posebno treba razmotriti mogućnosti besplatnog studiranja. Razvoj obrazovanja mora da bude usklađen sa planiranim društvenim i privrednim razvojem.

Takođe planiramo lokalnu izgradnju sportske infrastrukture (atletske staze, bazeni, biciklističke staze...), veću podršku školskom, univerzitetskom, rekreativnom, profesionalnom i reprezentativnom sportu, kao i donošenje novog Zakona o sportu, poreske olakšice za finansiranje sporta i otvaranje posebnog sportskog kanala kao trećeg programa na javnom servisu. Za sve ovo potrebna nam je Nacionalna strategija u oblasti sporta.

Biti sportista znači biti borac, biti takmičar, biti pobednik, biti timski igrač, biti jak da se pridigneš posle teškog poraza, biti sposoban da istrpiš nepravdu, biti kadar da stalno vežbaš više i postižeš bolje rezultate, biti disciplinovan i spreman na odricanja i imati volju za borbu do pobede. Sve to je i sastavni deo života, pa sport jeste slika života u određenom smislu reči i zato mi jesmo i sportski pokret jer u još većoj afirmaciji sporta vidimo i preko potrebnu revoluciju čitavog nacionalnog karaktera u iznova pobednički.

Srbin sam i ponosim se tim - nova je kulturna, prosvetna i sportska politika za koju se borimo.

10. Novo oduševljenje

 Živimo u vremenu smene istorijskih epoha, vremenu promene globalnih i lokalnih društvenih pravila i paradigmi. Živimo u vremenu kada staro umire a novo se još nije rodilo. U takvim promenama opstaju samo oni narodi i pojedinci koji novu stvarnost doživljavaju ne kao kaznu i muku već kao novu šansu i izazov koji ih može preobraziti i ojačati.

Srpski narod je u svojoj istoriji nekoliko puta bio primoravan da se grčevito bori za svoj opstanak, da doživi višestruki genocid i da bude proterivan sa svojih teritorija, ali je uvek, gde god da se našao, imao nacionalnu vitalnost da opstane, da sačuva svoj identitet, da se samoorganizuje i spremi za buduće podvige.

Vreme je da shvatimo naše poraze ali i da se ponovo učimo da se borimo i pobeđujemo. Vreme je da vratimo izgubljeno samopouzdanje i počnemo da verujemo u budućnost u kojoj ćemo povratiti lično i nacionalno dostojanstvo i slobodu.

Baš ovo teško, ubrzano, nemoralno istorijsko vreme pruža i novu priliku za nove odgovore na stara pitanja države, naroda, porodice, ekonomije...

Moramo okončati epohu ruženja srpskog naroda i države Srbije. Vreme je za novo oduševljenje, da iznova zavolimo Srbiju, da zaštitimo svoje porodice, radnike, posao, svoje selo, grad i državu, setimo se srpskih žrtava, izbeglica i porodica poginulih za Srbiju, da pomognemo i stare i mlade, podržimo talentovane đake i studente, a posebno one socijalno najugroženije kategorije stanovništva.

Vreme je da mnogo više radimo i razvijamo sopstvenu privredu, jer je to jedini način da bolje živimo. Vreme je da se sa novim nacionalnim oduševljenjem bavimo naukom, obrazovanjem, kulturom, sportom – koji nas najbolje predstavljaju u čitavom svetu.

Vreme je da Srbija postane zemlja mladih i da je povedu nove generacije.

Vreme je za novu nadu! – poziv je koji upućujemo svima koji se još uvek nisu predali!

Srbija pre svega! Ima nade!