Коментар дана | |||
Случај Олаха Винцеа, или ко је заиста дискриминисан у "европској Србији" |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 15. јануар 2014. | |
По Винцеовој причи, док је шетао са супругом на Бадње вече, напали су га шесторица мушкараца испред куће у "класичној сачекуши", те су му нападачи упутили увреде и претње по основу његове националне припадности, због чега је, како је рекао, био толико уплашен и истраумиран да је од страха „мокрио у кревет исте ноћи“. Он је такође навео да је током друге половине прошле године добијао анонимне телефонске и СМС претње и да су претње почеле оног тренутка када је у медијима изнео оптужбе за корупцију и дискриминацију, на рачун градских власти у Новом Саду, али и на рачун Националног савета Рома и Канцеларије за инклузију Рома Војводине. Овај „ромски активиста“ напад је описао као још један од симптома „повратка у деведесете“, да би затим упутио и писмо Петеру Лангеру, директору Европске дунавске агенције и генералном координатору Савета подунавских градова и регија, у коме је градску власт и директора КЦНС Андреја Фајгеља оптужио за екстремне десничаре и клерикалисте, који се нарочито расистички односе према Ромима. Иако у свом писму износи ничим поткрепљене оптужбе, Винце има право да се осећа незадовољним радом граских власти, а то незадовољство можда потиче и због чињенице да је прошле године добио свега 50.000 динара за организацију Интернационалног ромског музичког и мултимедијалног фестивала "НС Ром фест", због чега је протестовао и прошлог јуна. Овај фестивал је организован 2011. и 2012. године, када је од градских и покрајинских власти добио укупно 1250000 динара. Прошлогодишњи износ био је повод и да се Винце пожали омбудсману на начин расподеле средстава за НВО, да би након свега напад одјекнуо широм Србије, као још један доказ варваризације српског друштва. Овај непријатни инцидент су затим осудили и сви актери политичке сцене – од градоначелника Новог Сада, преко председника Владе Војводине, до ДС и ЛСВ који су у својим саопштењима осудили „атмосферу линча у друштву и пораст насиља у Новом Саду” и, како се наводи, неразумевања надлежних за „мајке које више не могу да изађу у шетњу са бебама, за родитеље чија деца нису безбедна на путу до школе, и за активисте који се боре против фашизма и екстремизма“ (саопштење новосадског одбора ДС). Политички актери у НС и АПВ су ипак заједнички утврдили да Нови Сад није и не сме бити град у којем ће се и посумњати на дискриминацију, нити уопште може бити могуће да се неко некажњено извуче за пребијање човека на његовом кућном прагу. Винце је затим примљен и у Градској кући, где је разговарао са чланом Градског већа за здравство Золтаном Хорватом и шефом Кабинета СНС градоначелника Новог Сада Александром Петровићем, који су, такође, ваљда да не заостану у цивилизованости и мултикултуралности за својим политичким противницима, истакли да је напад на уметника неприхватљив за мултинационалан и мултиконфесионалан град као што је Нови Сад, те да ће надлежни органи, у што краћем року, пронаћи починиоце и привести их правди. Надлежни органи су, међутим, заиста свој посао одрадили у најбржем року, али је случај Олаха Винцеа добио (не)очекивани обрт – полиција је утврдила да је „ромски активиста“ све измислио и да је пријавио лажан напад и претње, због чега је ПУ Нови Сад саопштила да ће против њега поднети кривичну пријаву. Истина је, дакле, брзо утврђена, али иако је већина медија објавила вест о Винцеовој превари, накнадно оповргавање нема исту тежину којом може да покрије претходну нашироко коментарисану вест и њене негативне ефекте. Такође, ниједна странка и НВО сада се није огласила пригодним и пикантним саопштењима, нити су медији који су предњачили у нападима нашли за сходно да анализирају зашто је Винце слагао и да ли је, на пример, он све урадио да би имао доказ политичког прогона и тиме повећао себи шансе за добијање азила у некој западноевропској земљи. Случај „Винце“ отвара такође повод за истраживања о злоупотребама позитивне дискриминације из чисто материјалних побуда, али у „европској Србији“ све су то питања прекривена „проевропском“ маглом, у којој се неки сасвим добро сналазе, све док полиција не почне да ради свој посао. |