Slučaj NIS-a i survavanje dostojanstva Srbije

U poslednjim mesecima, Srbija je suočena sa ozbiljnim izazovom - američkim sankcijama prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) i zahtevom za potpunim povlačenjem ruskog kapitala iz te kompanije. Ono što je trebalo da bude tehničko, pravno i ekonomsko pitanje, pretvoreno je u politički spektakl zasnovan na emocijama, pretnjama i strahu. Lice koje vrši funkciju Predsednika Republike (u daljem tekstu Lice) iskoristilo je ovu krizu ne da ojača institucije, već da ih ponizi, stavljajući sebe u centar svake odluke i svake rečenice. Umesto državničke hladnokrvnosti, Srbija je dobila predstavu haosa i panike.

Umesto da građanima jasno objasni prirodu sankcija, pravne posledice i korake koje država preduzima, Lice koristi rečnik kolapsa, propasti i pretnje da bi izazvao osećaj panike i bespomoćnosti

Politička strategija vladajućih struktura, već odavno poznata iz vremena Pandemije, u krizi NIS-a zasniva se na klasičnoj matrici vladanja strahom. Umesto da građanima jasno objasne prirodu sankcija, pravne posledice i korake koje država preduzima, Lice koristi rečnik kolapsa, propasti i pretnje da bi izazvao osećaj panike i bespomoćnosti. Taj osećaj potom kanalizuje u ličnu lojalnost - da bi se stvorila iluzija da samo on može ”spasiti” Srbiju i da bez njega i njegovih kontakata i njegove reči nastupa potpuna kataklizma. U praksi, to nije izraz državničke snage, već slabosti i nedostatka kompetentnog državnog aparata. Pride, pokazatelj je i uzurpacije vlasti od strane jedne Partije, interesne grupe ili čoveka.

Kada Lice na svaku krizu reaguje lično i histerično, praveći nehigijenske i izmučene grimase, uzdišući kao u jeftinom porno filmu, ono ponižava institucije koje bi trebalo da budu stubovi suvereniteta. Slučaj NIS-a je pokazao da se o nacionalnim ekonomskim pitanjima ne odlučuje kroz institucije - vladu, ministarstva, stručne timove, već kroz konferencije za štampu i emotivne nastupe namučenog Lica i njegovih podanika i tapšača po ramenu. Time se ne gradi država, već se razgrađuje njen autoritet. Diplomate, investitori i partneri ne poštuju države u kojima predsednik svaku odluku donosi u direktnom prenosu i uz dozu pretnje sopstvenim građanima.

Kada Lice na svaku krizu reaguje lično i histerično, praveći nehigijenske i izmučene grimase, uzdišući kao u jeftinom porno filmu, ono ponižava institucije koje bi trebalo da budu stubovi suvereniteta

Kada se sa državnog vrha širi retorika straha, posledice merljive vremenom. Ne vide se odmah, ali se osete nakon nekog vremena pogotovo ako već imaš problem u zemlji sa konstantnim protestima, blokadama ulica i postojanjem ”Obora svinja” u centru grada pored jednog od najlepših zdanja prestonice. Strani investitori odlažu odluke, domaće kompanije smanjuju ulaganja, otvaraju entitete u drugim zemljama pripremajući se za neželjena scenarija, banke postaju opreznije, a međunarodni kreditori traže veće garancije. Srbija je u poslednjim mesecima izgubila reputaciju predvidive zemlje i postala simbol političke nestabilnosti. U slučaju NIS-a, izjave Lica o ”potpunom kolapsu ako SAD ne produže licencu” samo su pojačale nervozu tržišta i stavile Srbiju u poziciju molioca, a ne partnera. To je udar ne samo na ekonomiju, već na dostojanstvo države. Mada, iskreno govoreći po tom dostojanstvu se udara već dugo godina, možda još pre rođenja naše generacije.

Krizu NIS-a dodatno je ogolila potpuna nekompetentnost državnih institucija. Umesto stručnih analiza, Vlada je nudila konfuzne izjave o kupcima iz UAE, Mađarske i ko zna odakle; umesto ekonomskih strategija - parole paradnog nacionalizma. Ministri, njihovi pomoćnici i savetnici pokazali su da ne razumeju ni međunarodne sankcione mehanizme, ni finansijske tokove, ni energetsku politiku. Ono što je trebalo da rešivo pitanje uz angažovanje stručnog, veštog i iskusnog kadra Srbije, pretvoreno je u politički teatar, uz neprestane optužbe, drame, strah i nehigijensko uzdisanje Lica.

Posebno se postavlja pitanje uloge ministara poput gospođe Handanović i gospodina Đurića. Da li su oni uopšte u stanju da deluju bez naređenja Lica, ili su svedeni na činovnike koji potpisuju neke papire bez ikakve odgovornosti prema sebi i svojoj državi? Ako ministri ne mogu samostalno da vode svoje resore, onda zaista ne znam čemu služe i zbog čega primaju plate zajedno sa svojim uhljebima koje su uposlili.

Srbija i njen narod su napaćeni i moraju pažljivo da grade svoj međunarodni kredibilitet. Kada Lice svakodnevno govori o ”krahu”, ”propasti”, ”ratnoj opasnosti” i ”izdaji”, on potkopava poverenje u sopstvenu državu. Takva politika plaši preduzetnike, investitore, odvraća partnere i demorališe narod. Takva politika unosi strah u porodice koje se bore da opstanu i žive u svojoj zemlji. Još gore, ona poručuje svima nama da institucije ne postoje, da država ne zna šta radi i da je sve zavisno od volje i reči Lica. To je antiteza ozbiljne državničke politike, koja se zasniva na redu, odgovornosti i snazi institucija.

Konzervativna misao polazi od principa da država mora biti čvrsta, dostojanstvena i predvidiva, da mora biti ”džek”. Takva država zna šta su joj nacionalni interesi i kako da ih štiti od bilo čijih sankcija, finansijskih manipulacija ili ”čudnih bratstava” sa Istoka.

Slučaj NIS-a pokazao je da Srbija više ne sme da bude talac ličnih sujeta i ambicija, već mora da obnovi poverenje u institucije, znanje i, najvažnije - nacionalni ponos

Umesto paradnog nacionalizma, emocionalnih ucena, grimasa i uzdisanja pred kamerama, Srbiji su potrebni obrazovani, odgovorni i državnički odgojeni ljudi koji razumeju kako funkcioniše svet. Kada vlast koristi strah da bi prikrila sopstvenu nesposobnost da reši očigledan, ona ne brani narod, ona ga ponižava.

Slučaj NIS-a pokazao je da Srbija više ne sme da bude taoc ličnih sujeta i ambicija, već mora da obnovi poverenje u institucije, znanje i, najvažnije - nacionalni ponos.

(Fejsbuk)