| Коментар дана | |
Случај НИС-а и сурвавање достојанства Србије |
|
| среда, 26. новембар 2025. | |
|
У последњим месецима, Србија је суочена са озбиљним изазовом - америчким санкцијама према Нафтној индустрији Србије (НИС) и захтевом за потпуним повлачењем руског капитала из те компаније. Оно што је требало да буде техничко, правно и економско питање, претворено је у политички спектакл заснован на емоцијама, претњама и страху. Лице које врши функцију Председника Републике (у даљем тексту Лице) искористило је ову кризу не да ојача институције, већ да их понизи, стављајући себе у центар сваке одлуке и сваке реченице. Уместо државничке хладнокрвности, Србија је добила представу хаоса и панике.
Политичка стратегија владајућих структура, већ одавно позната из времена Пандемије, у кризи НИС-а заснива се на класичној матрици владања страхом. Уместо да грађанима јасно објасне природу санкција, правне последице и кораке које држава предузима, Лице користи речник колапса, пропасти и претње да би изазвао осећај панике и беспомоћности. Тај осећај потом канализује у личну лојалност - да би се створила илузија да само он може ”спасити” Србију и да без њега и његових контаката и његове речи наступа потпуна катаклизма. У пракси, то није израз државничке снаге, већ слабости и недостатка компетентног државног апарата. Приде, показатељ је и узурпације власти од стране једне Партије, интересне групе или човека. Када Лице на сваку кризу реагује лично и хистерично, правећи нехигијенске и измучене гримасе, уздишући као у јефтином порно филму, оно понижава институције које би требало да буду стубови суверенитета. Случај НИС-а је показао да се о националним економским питањима не одлучује кроз институције - владу, министарства, стручне тимове, већ кроз конференције за штампу и емотивне наступе намученог Лица и његових поданика и тапшача по рамену. Тиме се не гради држава, већ се разграђује њен ауторитет. Дипломате, инвеститори и партнери не поштују државе у којима председник сваку одлуку доноси у директном преносу и уз дозу претње сопственим грађанима.
Када се са државног врха шири реторика страха, последице мерљиве временом. Не виде се одмах, али се осете након неког времена поготово ако већ имаш проблем у земљи са константним протестима, блокадама улица и постојањем ”Обора свиња” у центру града поред једног од најлепших здања престонице. Страни инвеститори одлажу одлуке, домаће компаније смањују улагања, отварају ентитете у другим земљама припремајући се за нежељена сценарија, банке постају опрезније, а међународни кредитори траже веће гаранције. Србија је у последњим месецима изгубила репутацију предвидиве земље и постала симбол политичке нестабилности. У случају НИС-а, изјаве Лица о ”потпуном колапсу ако САД не продуже лиценцу” само су појачале нервозу тржишта и ставиле Србију у позицију молиоца, а не партнера. То је удар не само на економију, већ на достојанство државе. Мада, искрено говорећи по том достојанству се удара већ дуго година, можда још пре рођења наше генерације. Кризу НИС-а додатно је оголила потпуна некомпетентност државних институција. Уместо стручних анализа, Влада је нудила конфузне изјаве о купцима из УАЕ, Мађарске и ко зна одакле; уместо економских стратегија - пароле парадног национализма. Министри, њихови помоћници и саветници показали су да не разумеју ни међународне санкционе механизме, ни финансијске токове, ни енергетску политику. Оно што је требало да решиво питање уз ангажовање стручног, вештог и искусног кадра Србије, претворено је у политички театар, уз непрестане оптужбе, драме, страх и нехигијенско уздисање Лица. Посебно се поставља питање улоге министара попут госпође Хандановић и господина Ђурића. Да ли су они уопште у стању да делују без наређења Лица, или су сведени на чиновнике који потписују неке папире без икакве одговорности према себи и својој држави? Ако министри не могу самостално да воде своје ресоре, онда заиста не знам чему служе и због чега примају плате заједно са својим ухљебима које су упослили.
Србија и њен народ су напаћени и морају пажљиво да граде свој међународни кредибилитет. Када Лице свакодневно говори о ”краху”, ”пропасти”, ”ратној опасности” и ”издаји”, он поткопава поверење у сопствену државу. Таква политика плаши предузетнике, инвеститоре, одвраћа партнере и деморалише народ. Таква политика уноси страх у породице које се боре да опстану и живе у својој земљи. Још горе, она поручује свима нама да институције не постоје, да држава не зна шта ради и да је све зависно од воље и речи Лица. То је антитеза озбиљне државничке политике, која се заснива на реду, одговорности и снази институција. Конзервативна мисао полази од принципа да држава мора бити чврста, достојанствена и предвидива, да мора бити ”џек”. Таква држава зна шта су јој национални интереси и како да их штити од било чијих санкција, финансијских манипулација или ”чудних братстава” са Истока.
Уместо парадног национализма, емоционалних уцена, гримаса и уздисања пред камерама, Србији су потребни образовани, одговорни и државнички одгојени људи који разумеју како функционише свет. Када власт користи страх да би прикрила сопствену неспособност да реши очигледан, она не брани народ, она га понижава. Случај НИС-а показао је да Србија више не сме да буде таоц личних сујета и амбиција, већ мора да обнови поверење у институције, знање и, најважније - национални понос. (Фејсбук) |