Pošto je postojala nejasnoća i u vezi sa paralelom koju sam povukao sa protestima protiv ćirilice u Vukovaru, treba razjasniti taj odnos. Naime, ispravno je primećeno da zakoni države Hrvatske propisuju šta je potrebno za status nacionalne manjine i kakva su prava nacionalne manjine.

Kada verujuće biće u Srbiji oko 7. januara uzme u ruke list Danas, prvo bi se iznenadilo (a možda i obradovalo) kad bi videlo da to glasilo uopšte ima dodatak posvećen Hristovom rođenju. Već sama naslovna strana dodatka razbija iluzije.

Kada u „Stanbolu na Bosforu“ zurle zasviraju, a Izetbegović junior se raspilavi na pozlaćenim minderlucima, kao u sapunici o Sulejmanu i Rokselani. Uostalom nije li njemu najvažnije da po visokoj preporuci porte opstane na tronu SDA i pet kantona u FBiH bar još jedan mandat. 

Da li je izjava mladog gospodina Lazara Krstića o viziji Srbije zapravo eho sadašnje političke elite u Srbiji ili je u pitanju njegov lični stav? Odnosno da li je sadašnja politička elita sposobna da definiše viziju koja bi ujedinila Srbiju?

Ko god je pratio nastanak Srpske liste, morao bi da zna koliko su čelni ljudi Srpske narodne stranke uložili napora da taj program ne bude „prosrpski“, nego srpski, što je posle referenduma dalo nekakav pozitivan rezultat. Ne veliki, ne presudan, slažem se, ali značajan.

Prećutno tumačenje takođe pokazuje da je Briselski sporazum međunarodni ugovor. Preciznije, Srbija je dopustila opšte izbore u junu 2014. iako to nije bilo izričito navedeno u Briselskom sporazumu po kosovskim zakonima na teritoriji severa pokrajine.

Očigledno je da za Ivu Josipovića u Hrvatskoj postoji samo jedan politički narod - hrvatski, a Srbi tek moraju da dokažu da su dostojni da budu deo hrvatske državnosti tako što će svoje stadanje i izgon položiti na oltar hrvatske domovine.

Osnivanje Srpskog nacionalnog saveta podržala je (ili bar niko nije imao zamerki) vlast i opozicija u Srbiji i većina „analitičara“ i nebeske i kafanske i salonske Srbije. Gle čuda, oduševljenje sa srbijanskim „nacionalistima“ deli i režim Mila Đukanovića.

Otimanje srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji u duhu je albanske vlasti, to je i u karakteru Evropske unije i Amerike, rekao je patrijarh Irinej, govoreći o pokušaju da se hramovi Srpske pravoslavne crkve predstave kao baština Kosova.

Srbija kao matična država svih Srba, mora da učini sve da svi Krajišnici budu obeštećeni što je najpravičnije moguće. Da ne propusti ni jednu priliku da u međunarodnim institucijama prozove Hrvatsku i založi se za prava njenih bivših građana.