Косово и Метохија | |||
Може ли Косово у УНЕСКО? |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 02. октобар 2015. | |
Формални захтев за чланство Приштина је покренула писмом „министра“ Хашима Тачија, све са грбом и називом „Република Косове“, које је УНМИК, без претходне процедуре у влади и парламенту, која је била неопходна по резолуцији 1244, проследио УНЕСКО-у. Такав потез УНМИКА косовски аналитичари су оценили као охрабрујући корак ове мисије према не само чланству у УНЕСКО-у већ и значајан допринос ка чланству Косова и у УН. Наивно, српски представници у влади и парламенту „државе Косове“ заносили су се својом моћи и утицају да се то без њихове сагласности не може учинити. Посебно је на том тону била изричита Рада Трајковић. Ето, успели су, видимо како. Чланство „државе Косове“ у УНЕСКО директно је у вези са статусом српске православне баштине на КиМ, тј. да ли и Косово има право на српско културно наслеђе или искључиво Србија. Но, и раније су били итекако интензивни покушаји Приштине да се ове српске светиње упишу у каталог УНЕСКА као православна црквена баштина Косова са мање или више успеха. Понашање и активности српске стране, српских влада и дипломатије у континуитету задњих десетак година, с тим у вези, најблаже речено, било је неблаговремено,чудно, наивно и непрофесионално. Од почетка дијалога Београда са Приштином, јавности није познато да је питање српске православне културне и верске баштине и њихове имовине било на дневном реду. Но, то нам је јуче разјаснио министар Дачић својом изјавом у Њујорку, критикујући Приштину зашто ове „теме ставља на дневни ред пре него што смо о томе расправљали у дијалогу који се води у Бриселу“, јер је то, како каже, контрапродуктивно, па помало и припрети за наставак тог дијалога. Цркве и манастири су рушени, паљени, скрнављени, имовина узурпирана, а дијалог се дакле водио о другим питањима, понајвише оним која су наметали Брисел и Вашингтон, уз наводеђења „воде на млин Приштине“. Борку су били важни ИБМ (није наводно граница већ прелаз) и царина. Ивица је на први Бриселски споразум ставио историјски параф „И.Д.“ у коме нема ни речи о српским светињама, па се сада у Њујорку чуди и критикује што Шиптари на њих исписују управо та два магична слова, наравно са другим значењем („Исламска држава“). Мора се признати духовитост, а помало и цинизам онога ко је први дошао на идеју да (зло)употреби та два слова. И у другом Бриселском споразуму, (онај у коме смо „победили“ са 5:0), светиње су остале по страни. Том приликом, ни у у Бриселу, а затим ни у Бечу, где нас похвалише и Меркелова и Курц, управо актуелизирано питање чланства Косова у УНЕСКО, изгледа остаде по страни. У одбрани српских светиња на КиМ од насртаја, као што је био и онај из 2009. од стране Француске, да се од српских преименују у косовску културну баштину, морао би се употребити аргумент да би то значило затирање српског идентитета и његов својеврсни културни геноцид. Хоћу да верујем да влада има солидно припремљену платформу, базирану на необоривим доказима да су Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка и Грачаница, које су већ под заштитом УНЕСКО-а, као и други мнастири и цркве на КиМ, српска православна културна баштина и да као таква, без обзира на статус КиМ, морају и остати. За то време, канцеларија владе Србије за КиМ излази у јавност са предлогом о организовању међународне конфренције и тражи да се цела међународна заједница ангажује у заштити српске православне културне баштине на КиМ. Питам се само на коју црну међународну заједницу мисле? Па зар на ону у којој најзначајнију улогу играју земље „квинте“, управо оне које су бомбардовале Србију, створиле и признале „државу Косове“? Зашто нико не помиње нити води акцију код наших традиционалних пријатеља - Русију, земње БРИКС-а и старе заборављене пријатеље у Африци, Азији и Латинској Америци? Некима од њих, по налогу Европске уније, уводимо санкције, као што су Белорусија и Зимбабве, који је једини у Савету безбедности Уједињених нација, као нестални члан, гласао против увођења санкција Србији, нити их је у пракси поштовао. Патријарх Иринеј управо ових дана говори како још није време за контакте са Ватиканом, уместо да затражи и њихову помоћ. Ућутала се и Српска академија наука и уметности, ваљда због тога што можда и даље сматра да су српске светиње на КиМ „византијска културна баштина“. Захтев Приштине за чланство је већ, посредством УНМИК-а, стигао на надлежно место. Предстоји расправа и изјашњавање 58 чланица Извршног савета УНЕСКО-а. Ако надполовичном већином изјашњавање буде у корист Приштине, захтев се прослеђује на одлучивање Генералној конфренцији УНЕСКО-а. Плашим се да су претходна дешавања, нека од њих горе поменута, као и утицај моћних земаља које су признале независност Косова, већ предодредили коначну одлуку. |