Utom će stići i izborni rasplet, pa će se konačno saznati ko je ko na političkoj sceni u Srpskoj: ko je najpoželjnija udavača, ko je momak za ženidbu u punoj snazi, a ko ocvali mladoženja kojeg je vreme pregazilo.

Elem, nasilnik iz Zagreba se obratio sudu u Valjevu da mu dodeli devojčicu, da može da je odvede sa sobom u Zagreb. Pogađate, majci Nataši ni „Z“ od Zagreba ne treba. Pošto se „Srbiji žuri“  valjevski sud je ubrzano doneo odluku da se dete oduzme majci, i dodeli manijaku iz Zagreba.

Nikolićeva druga izjava o Srebrenici, koju je pre nekoliko dana dao u Rimu, poprima vrlo ozbiljan i potencijalno promišljen karakter. Za razliku od one prve u junu, ova bi se teško mogla otpisati kao rezultat brzopletosti. 

 Spomenik je postavljen tako da knez zakrivljenim prstom pokazuje, barem po autorima ove umotvorine, prema Gazimestanu. Komšije to tumače da nam Lazar pokazuje prema Prištini, poručujući gde nam je glavni grad. Meni lino izgleda da pokazuje na obližnju poslastičarnicu i ko da kaže: „E tu je najbolja boza“!.

Sva događanja, braćo i sestre, od nastanka sveta i veka, vrhune i dobijaju svoj večni smisao i punoću u ovom događaju nad događajima, prazniku nad praznicima - u Vaskrsenju Hrista Boga našega.

U Crnoj Gori nikada nije došlo do (izborne) smene vlasti. Da bi jedan poredak bio demokratičan, mora se dogoditi i da izbore izgubi onaj ko ima svu izvršnu vlast, prinudu sile, državne medije, fiskalnu politiku u svojim rukama.

 Zato nikakav spomenik Caru Lazaru ne može da sakrije izdaju Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji i primerenije bi bilo da isti podignu spomenik Vuku Brankoviću imajući u vidu da im je nacionalna politika ista. Vlast u Beogradu takvu politiku naziva mudrom, a običan narod izdajom.

Šta gledalac saznaje iz filmskog opisa? Da su žrtve bili Jevreji i Romi a zločinci ustaše, nacisti i Srbi. Ovakav raspored ne odgovara istorijskim činjenicama jer su Srbi izbačeni iz žrtava i preneti među zločince.

Patriotizam se ogleda u očuvanju ekonomske i svake druge supstance svoje zemlje, a ne ispraznim i patetičnim držanjem ruke „na srcu“, uz intonaciju nacionalne himne. Jeftini peformans i simulakrum za lakovjerne pod radnim naslovom "Komercijalni patriotizam".

Na kraju, iz zla povoda, možda je začeto i nešto dobro, nešto što je odavno trebalo da postoji a nije – stalni dijalog između izmučene, zapostavljene ali, pokazalo se, ipak vitalne srpske akademske zajednice na Kosovu i Metohiji i predstavnika njene države. Nadamo se, u cilju jačanja a ne slabljenja i isporuke Univerziteta, postojećim vlastima nepostojeće države Kosovo.