Zašto je potrebno da se ovaj međunarodni spor između Hrvatske i Srbije okonča, da li je u ovom predmetu prisutan uticaj Brisela-Berlina i koji je povod (ako postoji) za njihovo mešanje u ovom predmetu?

Na kraju, ali ne najmanje važno, pitanje je da li bi nas NATO uopšte primio u članstvo, sve i kada bismo ih molili. Jer alijansa funkcioniše na konsenzualnom načelu, s pravom veta svake članice.

Da bi se Kosovo i Metohija stvarno sačuvalo za buduće srpske naraštaje Mitropolit treba da razmisli o organizovanju jedne velike narodno-crkvene litije u Beogradu pod geslom „Sačuvajmo KiM od srpskog diktatora“. Samo tako nešto može da navede diktatora da se urazumi i odustane od dugo spremane izdaje

Jedino što je ostalo isto to su briselske depeše, sa novim uslovima, pretnjama, ucenama, poniženjima i ponekad obećanjima u stilu ako budete i dalje dobri i poslušni, pa se odreknete sebe, svog identiteta i države, ostaćete na putu sreće što se zove Evropa.

NATO je dosad opstao bez obzira na svoju izlišnost. Spolja gledano, on je jedna impresivna institucija, ali je postao prazna ljuštura – mnogo više političko počasno udruženje nego značajna bezbedonosna organizacija.

 Na sve ove provokacije od strane separatista Aleksandar Vučić nema nikakav odgovor. Separatistička vrhuška iz Prištine je shvatila da predsednik Srbije nema ni snage ni smelosti da kazni Prištinu za sve nevolje i nedaće koje oni priređuju Srbima 

Zar istinski heroj i rezervni oficir JNA nije zaslužio počasni plotun? Zar je Predsedniku Republike Tomislavu Nikoliću bilo važnije da prisustvuje farsičnoj predstavi u ambasadi Kazahstana gde je održao prigodan govor u čast uvođenja Milanke Karić u dužnost počasnog konzula ove zemlje u Srbiji? Samo je nedostajao nušićevski počasni konzul Nikarague.

Kada se vulgarnoj moći i onom "institucionalnom" (čitaj: dehumanizovanom) pripiše autoritet ultimativne i odlučujuće instance, na što se priprema Lekić, onda se sve, najblaže rečeno, svodi na populizam impotentne želje. U konačnom, Vilijam Blejk bi pak rekao: „Ko želi, a ne djela, rađa kugu“!

Patrijarh nam je na početku Sabora u Žiči rekao da mu predsednik Vučić nikada za sedam godina nije izneo bilo kakav plan o Kosovu. To nije učinio ni kad je primljen u sali za razgovore tokom Sabora. A kako smo videli, nikakav plan nije izneo ni u skupštini Srbije. Sve se odvija iza očiju javnosti.

Odluka o poništenju presude generalu Mihailoviću je dragoceni pomak jer razbija kalupe ideologizovane stvarnosti a fanatizovane balkanske umove prisiljava da se primaknu bliže terenu proverljivih činjenica i suvislih argumenata.