Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Филе у Сарајево – Филе из Сарајева |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 12. април 2013. | |
„Породична“ свађа у Федерацији БиХ Управо тако су циљеви постављени пре скоро годину дана у такозваној „мапи пута“ у процесу приближавања БиХ Европској унији, а финализовани пре три седмице када је реч о спровођењу пресуде „Сејдић, Финци“, мада је и тада било јасно да у Федерацији БиХ нема парламентарног капацитета за доношење нових изборних правила која ће задовољити водеће политичке партије Бошњака и Хрвата у том ентитету. Иако никакви писани предлози до данас нису обелодањени, јавна тајна је да је нови, електорски изборни модел за избор два члана Председништва БиХ у ФБиХ требало да задовољи два ХДЗ-а и два партије Бошњака, СДП БиХ Златка Лагумџије и СББ БиХ Фахрудина Радончића, док се том предлогу оштро супротстављала најјача бошњачка партија СДА. А без СДА би – што се одавно зна – жељена промена веома тешко могла „проћи“ путем уставних промена. Поред тога, изгледа да ни два ХДЗ-а и СДП и СББ не могу баш тако лако да се договоре мимо СДА. Укратко, директан избор члана Председништва БиХ из Српске, уз брисање префикса „српски“, остаје неупитан, јер су српски политичари о томе заузели снажан и јединствен став, који ни бриселски званичници, ни водећи бошњачки и хрватски политичари не могу разложно одбацити. Међутим, изгледа да је политичка варка да су у Бриселу прошлог месеца договорени „принципи“ унутар „четворке“ у ФБиХ. Тако, на пример, Радончић после најновије сесије код Филеа више не говори о детаљима, већ износи слутњу да би „ФБиХ могла да потоне у анархију“, иако је, заправо, тај ентитет већ потонуо у безвлашће у последњих неколико месеци. За Лагумџију, опет, није прихватљив модел три изборне једнице(једна у РС, две у ФБиХ)јер тај модел “унапред дискриминише оне који немају подршку своје националне странке”. Иако је, рецимо, постојећи модел у ФБиХ управо његова (интер)национална (бошњачка) странка упорно користила за дискриминацију убедљиве хрватске већине која гласа за своје националне странке.На крају је испало да ни СДП БиХ, ни њихови жестоки опоненти из СДА не би имали ништа против да - уз образложење да се изричито противе “асиметричним решењима у РС и ФБиХ” - у свом ентитету наставе да бирају два члана Председништва БиХ као и до сада, тј. по вољи убедљиве већине бошњачког народа. Што је, опет, “асиметрично” и у односу на Хрвате и у односу на РС. А изгледа да се томе не би много опирао ни СББ, нарочито ако потрага за споразумом “случајно” упадне и у следећу, изборну годину, а онда, је ли, није популарно правити било какав компромис.
Међутим, како се бошњачки партнери сада не изјашњавају ни о овом трећем предлогу, ни Човићу није требало пуно мудрости да закључи да главну препреку у договарању представљају „покушаји надмудривања“ СДА и СДП-а у предвечерје избора 2014. године, односно хватање што бољих стартних позиција у борби за гласове Бошњака. Но, како је пресуда „Сејдић, Финци“ за Хрвате „суштинско политичко питање, а не техничко“ - како то објашњава вођа мањег ХДЗ-а Божо Љубић – онда неће бити чудно ни ако два ХДЗ-а заједно освоје близу 99 одсто хрватских гласова на следећим изборима, до тада непрестано потенцирајући то „суштинско питање“. Ожалошћени Филе и „талачка криза“
Тако је сада бошњачким и хрватским политичарима преостало да једни другима мере лица док буду нагађали на кога је, заправо, мислио Филе док је мерио њихова лица, а српским политичарима да притајено страхују што је “Република Српска постала талац нерешавања овог питања у Федерацији БиХ” и што је “доводе у веома проблематичну ситуацију у будућности”, како то дипломатски саопштавају Филеови српски саговорници, премијерка РС Жељка Цвијановић и лидер СДС-а Младен Босић. Иако нису саопштили шта их је нагнало да донесу такве судове, постоје два могућа објашњења. Према првом, ни СНСД-у ни СДС-у није пријатно при помисли да Брисел неће признати следеће изборе, јер је у редовима и једних и других већ почело лагано загревање за изборну победу. Друго објашњење буди много непријатнију помисао, тим пре што је мали наговештај већ пружио Филе, наводећи да ће даљу одлуку о ангажману ЕУ у процесу решавања пресуде „Сејдић, Финци“ донети висока представница ЕУ Кетрин Ештон. Можда зато што би се – уз ангажман Ештонове у решавању овог проблема - цео процес могао, је ли, „подићи“ из сфере поштовања људских права на висок политички ниво, некако као у случају преговора Београда и Приштине. Па да, онда, ни у БиХ не буде важан ни Устав, а ни реалност на делу терена који не контролише јача страна коју Ештонова и/ли ЕУ фаворизују. Тачније, Бриселу би и у случају БиХ негде био важнији Устав, а негде стање на терену: како то већ буде измерио медијатор, тј. где буде проценио да има веће могућности за постизања успеха у преговорима. Притом, не треба олако одбацити ни варијанту решавања „талачке кризе“ у БиХ према којој - зарад „смирења“ ситуације по бриселској мери - може да страда и „талац“, па макар се извукли ови што „таоца“ држе заробљеног. Ако не у овој, онда у некој следећој, слично произведеној кризи. Тим пре што не мањка ни сарајевских отмичара, а ни оних бриселских „ослободилаца“ који су претходно давали значајан, а кат-кад и пресудан допринос стварању услова за појаву разноврсних криза, не само у БиХ. Због тога, за представнике Српске не би било лоше да мало промене угао сагледавања положаја у коме се налазе – и у равни политичке реторике. Ако се у тој равни „пут ка ЕУ“ не перципира као њихов искључиви политички циљ, већ превасходно као средство за очување самосталности Српске, онда онај умишљени „талац“ има солидне шансе да преживи покушај отмице. |