Rusiju čekaju problemi usled pada prihoda od nafte

(Folkskrant, 7-8. 10. 2012)

Opadanje energetskih prihoda je pretnja ruskoj ekonomiji u sledećim godinama. Pa ipak, predsednik Putin zahteva da se sva njegova skupa predizborna obećanja u potpunosti ispune. Posledica: Rusija ide u susret neizvesnom ekonomskom periodu.

MOSKVA - Problem je u tome da ekonomija Rusija “plovi“ na nafti i gasu. Ali, iz krizne Evrope se potražnja za gorivima smanjuje, cene im padaju, a opada i produkcija. Rezerve ruskih sibirskih naftnih i gasnih polja su već prešle svoj vrhunac i zemlja ide u pravcu strukturnog opadanja njihove proizvodnje. Istina, ima mnogo novih polja – kao što su ona u oblasti Severnog pola – ali tamo ima velikih i brojnih prepreka.

Ove nedelje je Centralna banka Rusije objavila da će višak trgovinskog bilansa, koji se za ovu godinu procenjuje na 62 milijarde evra, iduće godine opasti na 19,4 milijarde – a da će u 2015. godini preći u manjak od 6,8 milijardi evra.

To nisu lepe perspektive po ekonomiju koja egzistira na izvozu nafte i gasa. Rusija za sada još ima dobro napunjenu “štednu kasicu“, sa oko 150 milijardi evra, ali to je upadljivo manje od one “ratne rezerve“ pomoću koje je Rusija preživela kriznu 2008. godinu, a i to će se u periodu od dve godine istrošiti ako cena nafte padne do 60 dolara.

Inače, u poređenju sa evropskim zemljama, ekonomija Rusije stoji dobro: državni dug je jako mali, trgovinski bilans je povoljan, postoji i budžetski višak, a i očekivanja rasta ekonomije za ovu godinu su između 3% i 3,5%.

Kako “Fajnenšel tajmsu“ kaže jedan moskovski ekonomista, izgledi ekonomije u slučaju “dvostrukog manjka“ kako u budžetu, tako i u trgovinskom bilansu će biti: „jedna potpuno nova makroekonomska stvarnost za zemlju koja je navikla na viškove“.

Predsednik Putin na to nije spreman, kako je nedavno i dokazao, kada je isprašio vladu zato što još nisu izvršeni njegovi ukazi.

Njegova popularnost je uvek “mirisala“ na naftu. Od njegovog dolaska na vlast, 2000. godine, cena Brent-nafte je skočila sa 20 dolara po barelu (buretu) na vrhunac od 143 dolara u 2008. godini. Sledeći taj porast cena nafte i gasa, rastao je i prosečni prihod stanovništva Rusije (na 142% između 2000. i 2009. godine).

Ali, kako kažu liberalni ekonomisti iz ministarskog tima Dmitrija Medvedeva, sada nema dovoljno novca da se istovremeno udvostruče plate, između ostalog policije i vojske, da se penzije stalno povećavaju, kao i da se razvijaju zaostali regioni zemlje. A pri tome da i ne govorimo o ogromnim, već planiranim investicijama za organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji za 2018. g., i o nekoj vrsti staljinskog “Velikog skoka“ u odbrambenoj industriji za koji je potrebno oko 500 milijardi evra do 2020. godine. Ono poređenje sa Staljinom i velikim skokom potiče, inače, od samog Putina.

Čuda

Vicepremijer Arkadij Dvorkovič je ove nedelje kazao: „Ne možemo sve istovremeno da izvedemo. Mora se učiniti izbor“. Poslovni dnevnik “Vedomosti“ se na to upitao: „Zašto Putin veruje u čuda?“

Aleksej Kudrin, fiskalni kobac, koji je pod Putinom bio doveo u red ruske državne finansije, je prošle godine podneo ostavku zbog, kako je rekao, “preskupih, neplativih“ odbrambenih planova. Na komade je saseckao budžet svog naslednika Antona Siluanova, koji želi da odbrambene investicije finansira izdavanjem “državnih garancija“. Prema Kudrinu, to su “prikrivena dugovanja“, koja “jako pogoršavaju“ transparentnost budžeta.

Ministar Siluanov se iz sve snage upinje da očuva budžetsku disciplinu, ali ipak priznaje: „To uopšte nije jednostavno“.

“Kremlj će zapadnim zemljama odobriti da istražuju naftu“

Rusija razmišlja o tome da zapadnim naftnim kompanijama dâ naftne licence za ruske arktičke vode. Ministar energetike Aleksandr Novak je britanskom dnevniku “Fajnenšel tajmsu“ kazao da već kruži jedan predlog da se stranim firmama omogući da dobiju “pristup proizvodnji“ i da postanu “kovlasnici licenci za to“. Ali, definitivna odluka o tome još nije doneta.

Do sada su samo ruske državne firme kao “Gasprom“ i “Rosnjeft“ dobijale licence da vrše bušenja za naftu i gas i severnopolarnoj oblasti. One to u većini slučajeva, zbog toga što su im neophodne visoka tehnologija i investicije, obavljaju u saradnji sa zapadnim multinacionalnim kompanijama – ali te zapadne kompanije redovno dobijaju samo manjinski interes u poslovima. Same licence se izdaju jedino ruskim “strateškim preduzećima“.

Novakova izjava kao da potvrđuje da je u energetskom sektoru Rusije došlo do toga da se nešto mora preduzeti. Ali, prema Konstantinu Čerepanovu iz [švajcarske] banke UBS, taj ruski “reverans“ neće biti previše dubok. Strane firme će dobijati samo manje projekte, a od toga se Rusi nadaju da će i sami dvostruko profitirati: prodaja licenci će im pružiti višak gotovine za budžet. A i “stranci će smisliti tehnološka rešenja koja će Rusi zatim moći i sami da primenjuju“.

Kako “Gasprom“, tako i “Šel“su usled prepreka i problema nedavno odložili vršenje bušenja u oblasti Severnog pola. Direktor kompanije “Total“ je kazao da smatra da su bušenja u toj oblasti previše rizična, dok s druge strane aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da se ta oblast mora ostaviti na miru.

Sa holandskog posrbio Vasilije Kleftakis