Америчка визија Либије и ефекат бумеранга

Филм који приказује пророка Мухамеда у увредљивом контексту изазвао је буру негодовања широм арапског света. Филм редитеља Сема Базила[1] под насловом “Невиност муслимана” изазвао је бес припадника исламске вероисповести широм света. Иако су се глумци званично одрекли коначне верзије филма редитељ и даље инсистира на томе да је филм био потребан да би се показало како је ислам “рак”.

“Цела глумачка постава и екипа филма су веома узнемирени и сматрају да их је продуцент искористио. Ми сто одсто не стојимо иза филма и били смо преварени око намене филма. Шокирани смо драстичним изменама сценарија и лагањем свих
који су учествовали”, изјавила је глумачка екипа која је учествовала у снимању контроверзног филма. Упркос томе редитељ се не одриче својих идеја што је и потврдио следећим изјавама: “Ислам је рак, и тачка!” и “Ово је политички, а не верски филм”. Редитељ тврди да је филм коштао око 4 милиона долара и да га је финансирало око 100 јеврејских донатора. Филм је снимљен прошле године у Калифорнији, али га је више људи видело тек током јула ове године када је постављен трејлер филма на арапском језику.

Наравно да ће овакав филм разбеснети муслимане широм света као и када је био случај са карикатурама пророка Мухамеда али догодило се нешто много горе од паљења америчких застава и демонстрација против Израела и САД. Догодило се убиство четворице дипломата САД међу којима је убијен и амбасадор Кристофер Стивенс. Оно што је значајно јесте да се овај злочин догодио у нападу на амерички конзулат у Бенгазију![2]

Овако нешто се никада не би догодило у гадафијевској Либији а САД су управо директно и индиректно учествовале у убиству Моамера Гадафија. Америка је створила “нову” Либију у којој је више него икада у њеној ранијој историји присутан радикални исламски фактор. Све се враћа рекли бисмо. САД су добиле оно што су заслужиле. Саме су довеле до рушења једног социјалистичког режима који је прилагођен начину арапског живота. Хилари Клинтон је својевремено изјавила да Гадафи мора бити убијен или ухваћен. Американцима се чини се убиство амбасадора Кристофера Стивенса и још тројице дипломата вратило као бумеранг.

Међутим, иза овога се крије још дубљи смисао. Немогуће је да Американци нису знали на какву реакцију ће наићи филм у сада већ слободно можемо рећи радикално-исламској Либији. Стиче се утисак да су амбасадор Стивенс и још тројица дипломата свесно жртвовани како би се дао и пружио повод за гломазније америчко војно присуство у Либији.[3] Убиство америчког амбасадора поново је покренуло војну машинерију Сједињених Држава фрустрирану због тога што није успела да слично учини и са Сиријом. Амерички маринци су извршили десант у Бенгазију и Триполију под изговором да трагају за убицама амбасадора. Америчка флота се још једном покренула јер је морнарица Сједињених Држава упутила ка Либији неколико својих ратних бродова.[4]

Беспилотне летелице крстаре небом Либије у наводној потрази за убицама амбасадора Стивенса. Занимљиво је да ни у једној другој муслиманској земљи није дошло до излива таквог насиља како се оно испољило у Либији. Наравно, Либија сада служи као амерички полигон за испољавање силе и нико не може предвидети до ког степена ће то доћи. У сваком случају оно што нам је изгледало као ефекат бумеранга може се испоставити да је било планирано од самог почетка. Не заборавимо, САД су те које су директно дозволиле да у Либију допре радикални исламизам. Слично је и са Сиријом. Американци наводно ратују против непријатеља број један; радикалног исламизма, међутим с друге стране било дали ал-Каида стварно постоји или не радикални исламисти и џихадисти заправо чине управо оно што се уклапа у америчке глобалне планове. А ти планови су нам добро познати наиме рушење неподобних режима као и војно присуство под изговором лажне борбе против тероризма. Све почиње и завршава се у Вашингтону.