Američka vizija Libije i efekat bumeranga

Film koji prikazuje proroka Muhameda u uvredljivom kontekstu izazvao je buru negodovanja širom arapskog sveta. Film reditelja Sema Bazila[1] pod naslovom “Nevinost muslimana” izazvao je bes pripadnika islamske veroispovesti širom sveta. Iako su se glumci zvanično odrekli konačne verzije filma reditelj i dalje insistira na tome da je film bio potreban da bi se pokazalo kako je islam “rak”.

“Cela glumačka postava i ekipa filma su veoma uznemireni i smatraju da ih je producent iskoristio. Mi sto odsto ne stojimo iza filma i bili smo prevareni oko namene filma. Šokirani smo drastičnim izmenama scenarija i laganjem svih
koji su učestvovali”, izjavila je glumačka ekipa koja je učestvovala u snimanju kontroverznog filma. Uprkos tome reditelj se ne odriče svojih ideja što je i potvrdio sledećim izjavama: “Islam je rak, i tačka!” i “Ovo je politički, a ne verski film”. Reditelj tvrdi da je film koštao oko 4 miliona dolara i da ga je finansiralo oko 100 jevrejskih donatora. Film je snimljen prošle godine u Kaliforniji, ali ga je više ljudi videlo tek tokom jula ove godine kada je postavljen trejler filma na arapskom jeziku.

Naravno da će ovakav film razbesneti muslimane širom sveta kao i kada je bio slučaj sa karikaturama proroka Muhameda ali dogodilo se nešto mnogo gore od paljenja američkih zastava i demonstracija protiv Izraela i SAD. Dogodilo se ubistvo četvorice diplomata SAD među kojima je ubijen i ambasador Kristofer Stivens. Ono što je značajno jeste da se ovaj zločin dogodio u napadu na američki konzulat u Bengaziju![2]

Ovako nešto se nikada ne bi dogodilo u gadafijevskoj Libiji a SAD su upravo direktno i indirektno učestvovale u ubistvu Moamera Gadafija. Amerika je stvorila “novu” Libiju u kojoj je više nego ikada u njenoj ranijoj istoriji prisutan radikalni islamski faktor. Sve se vraća rekli bismo. SAD su dobile ono što su zaslužile. Same su dovele do rušenja jednog socijalističkog režima koji je prilagođen načinu arapskog života. Hilari Klinton je svojevremeno izjavila da Gadafi mora biti ubijen ili uhvaćen. Amerikancima se čini se ubistvo ambasadora Kristofera Stivensa i još trojice diplomata vratilo kao bumerang.

Međutim, iza ovoga se krije još dublji smisao. Nemoguće je da Amerikanci nisu znali na kakvu reakciju će naići film u sada već slobodno možemo reći radikalno-islamskoj Libiji. Stiče se utisak da su ambasador Stivens i još trojica diplomata svesno žrtvovani kako bi se dao i pružio povod za glomaznije američko vojno prisustvo u Libiji.[3] Ubistvo američkog ambasadora ponovo je pokrenulo vojnu mašineriju Sjedinjenih Država frustriranu zbog toga što nije uspela da slično učini i sa Sirijom. Američki marinci su izvršili desant u Bengaziju i Tripoliju pod izgovorom da tragaju za ubicama ambasadora. Američka flota se još jednom pokrenula jer je mornarica Sjedinjenih Država uputila ka Libiji nekoliko svojih ratnih brodova.[4]

Bespilotne letelice krstare nebom Libije u navodnoj potrazi za ubicama ambasadora Stivensa. Zanimljivo je da ni u jednoj drugoj muslimanskoj zemlji nije došlo do izliva takvog nasilja kako se ono ispoljilo u Libiji. Naravno, Libija sada služi kao američki poligon za ispoljavanje sile i niko ne može predvideti do kog stepena će to doći. U svakom slučaju ono što nam je izgledalo kao efekat bumeranga može se ispostaviti da je bilo planirano od samog početka. Ne zaboravimo, SAD su te koje su direktno dozvolile da u Libiju dopre radikalni islamizam. Slično je i sa Sirijom. Amerikanci navodno ratuju protiv neprijatelja broj jedan; radikalnog islamizma, međutim s druge strane bilo dali al-Kaida stvarno postoji ili ne radikalni islamisti i džihadisti zapravo čine upravo ono što se uklapa u američke globalne planove. A ti planovi su nam dobro poznati naime rušenje nepodobnih režima kao i vojno prisustvo pod izgovorom lažne borbe protiv terorizma. Sve počinje i završava se u Vašingtonu.