У прошлости истакао сам две ствари. Прва је да јеТурска регионална сила у настајању која ће коначно бити локално највећа сила. Друга је да је то регион који, од опадања и пада Отоманског царства у првој четвртини 20 века, је био стабилан захваљујући страним силама.

Свако коме је стало до будућности наше земље као једне државе и једног народа требало би да се потруди око налажења таквог председничког кандидата који ће обезбедити нашу границу, оснажити примену имиграционих закона уcмерених против бизнисмена који скривају илегалне имигранте, и заклети се да за свога мандата неће посегнути за актом њихове амнестије.

Сви важни документи, дописи, наређења из овог периода су још увек под знаком ''строго поверљиво''. Ипак сви следећи кораци везани за овај догађај сведоче о томе да се Роналд Реган био одлучио на корак који је био на ивици безумља и могао је лако да доведе до трећег светског рата. 

Запад жели да одузме глас Русији и то је стара словенофилска идеја. Ту идеју су преузели и развили неословенофили који сматрају да Русија мора не само да следи сопствени пут, него да се, уколико је потребно, супротставља маневрима Запада, чији је циљ да се заузда њен природни развој.

Знаци компликовања руско-турских гасних односа, јављали су се постепено, али прогресивно, мада се понекад чинило, да стране могу пронаћи варијанте изласка из ситуације. Председници Турске и Русије, Ердоган и Путин, не једном су претресали различите аспекте сарадње ,,са акцентом на заједничке пројекте у сфери енергетике, укључујући Турски ток“.

Капитализам у кризи увек трага за ауторитарним решењима. Варуфакис открива застрашујући Шојблеов план по коме би на нивоу еврозоне постојала институција Високог комесара за финансије који би могао да ставља вето на буџете држава чланица.

До сада нису никако налазили лаичког, прогресистичког и демократског лидера у Ирану – Картер се заваравао око револуције из 1979. све док исламистички студенти нису узели као таоце целокупан амерички дипломатски корпус.

Супротно очекивањима и хвалисањима европске финансијске олигархије и њихових политичких егзекутора, целокупан догађај око споразума Грчке са еврозоном ће битно ојачати, а не ослабити, грчку владајућу коалицију.

Ми долазимо до основне теме, чије непознавање омогућава спољашњим режисерима да манипулишу народним масама. Увереност грађана-опозиционара у то да ће пароле и позиви који одјекују из уста лидера ,,псеудореволуције“ бити реализовани заснива се на елементарној емоционалној манипулацији.

Са надом, али и зебњом, очекујем резултате референдума. Са надом да ово ипак неће бити још једна побједа Великог Инквизитора, који би радо преузео бригу о нашој сопственој слободи, на уштрб нашег сопственог идентитета и достојанства.