У Закључцима нема ни речи о томе да је српска ћирилица компатибилна с новим информатичким технологијама. Управо ће те технологије обесмислити лингвистичку „науку“ о два српска писма, јер одскора претраживач Гугл уз хрватски језик везује његову латиницу, а уз српски језик његову ћирилицу.

Надам се само да овдашњим властима неће пасти на памет да сада ову руску карту и несумњиву наклоност Москве користе као пуки жетон ради убрзања својих „европских стремљења“ јер би то био најсигурнији начин да изгубимо руску подршку, а да при томе не унапредимо бог зна колико ни своје евро-перспективе.

Након самита Шангајске организације за сарадњу у Самарканду, Сједињене Америчке Државе се својим „снагама за брзу дипломатску интервенцију" окрећу ка Азији у покушају да азијске и централноазијске земље, од Кине до Казахстана, одврате од Русије. Измицање „азијске плоче" испод руских ногу у овом часу постало је за Запад задатак приоритетнији од војне помоћи Украјини, због тога што постаје све јасније да украјинска војска не може да оствари циљеве уколико Русија не буде одсечена од азијског правца.

Разлог за такву "громогласну тишину" лако је схватљив и разумљив – прва битна ствар је противзаконито поседовање бирачких и спискова станара у рукама једне странке, а друга је да ти "млади људи" и нису таква невинашца каквим их Стефановић и Вулин у јавности представљају, јер уз девојку која носи списак обавезно иде и корпулентни младић; он има инструкције да тај списак штити од оних који се побуне.

У својим односима са Србијом Хрватска врло систематично гледа своје интересе, због чега је дискриминација српске робе и српских компанија у Хрватској била врло раширена.

Наши преци су користили плуг и орали дубоку бразду око села, како би га заштитили од болести и опасности. Међутим, шта учинити ако је опасност унутар нашег села? Опасност која је добро прерушена, а наше мало село ненавикнуто и неспремно за непријатеља у новом облику? (зато су нам тако дуго и темељно нападали традицију). Време је да се позовемо на миленијумско искуство, које носимо у себи, и знање које је немогуће уништити.

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити. 

Само помињање суме које поседује Народни музеј у уметничком благу навео чак и најнеобавештенијег да схвати да се у култури најмање ради о ''култури''! Довољно је рећи да смо само од културног туризма који у задњих пар деценија постаје све популарнији, од затварања нпр. Народног музеја изгубили око 20 милиона долара!

Оставимо ли по страни усаглашене нападе који очито смерају на елиминацију „неподобног“ аутора, најопаснији је, ипак, био покушај да се легитимна расправa о грађанској непослушности и стању у медијима доведе у везу са хулиганским испадима.

 Имајући у виду неспремност две стране да краткорочно поднесу огромне трошкове последичног разбијања глобалних ланаца снадбевања, веома је могуће да обема земљама одговара да барем што више одложе оно што им се чини неизбежним.