Када су Бертранда Расела питали шта ће рећи историја, он је дао следећи одговор:историја ће као и увек лагати

 У програмском смислу, међутим, Савез за промјене још не нуди ништа конкретно и одређено, и засад има на папиру само својеврстан ад хоц направљен “претпрограм” у облику “30 точака” (мој суговорник Ђорђе Павићевић претпоставља, али није у то сигуран, да их је саставио, иначе антиглобалистички и проруски оријентиран, филозоф и аналитичар Ђорђе Вукадиновић)

Значај тајкуна нам се приказује сто пута већим него што он заправо јесте. А значај странаца у приватизацији се потпуно занемарује, иако је он 14 пута већи од значаја тајкуна.

Очигледно да је Београд 2008. раскрсница у политици Србије. Александар Павић је лепо приметио да онај ко искрено хоће национално помирење данас, има прилику да га покаже на примеру Београда.

Упркос јавно изреченом обећању у Народној скупштини, председник Републике до данашњег дана та писма није послао. У међувремену, пропустио је и да у свом обраћању Генералнoj скупштини УН каже да је за Србију чланство такозваног “Косова” у УН неприхватљиво

Када су у „Југоимпорту СДПР“ чули да Војска Србије размишља о набавци нових оклопних возила, одмах се кренуло у развој, боље рећи у "буџење", сопственог. Узето је осам точкова са камиона Фап 2226, монтирани су на шасију, уграђен је мотор и управљачки систем, направљена купола са митраљезом, седишта за посаду и војнике, пушкарнице и прозори за гледање на које су касније уграђени и брисачи. Није, међутим, било ни система за усисавање барутних гасова, нити хватача чаура.

Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства.

Ђелић се томе супротставио. Он се пожалио да Кацин „нема уравнотежен и непристрасан однос према Србији”. На то је Кацин узвратио правом салвом понижавајућих коментара. Оптужио је Ђелића, који је потписао ССП, да је „показао да не разуме процес придруживања”.

Иако мислимо да знамо у каквој друштвеној клими живимо, ипак смо затечени количином мржње и беса која је истог секунда када је објављено да је изабран 46. патријарх СПЦ, покуљала као гној  по свим друштвеним мрежама и разноликим медијима

Тренутни протест није никаква „револуција“ која ће посрнуле факултете у Србији да дигне на ноге, већ само симптом опште беде Универзитета, друштвених и културних институција у земљи.