У нормалној ситуацији, нормалан човек или народ би, после одређене количине уложеног напора, напросто одустао и кренуо на другу страну у потрази за алтернативом.

Уколико некога занима суштина западног медијског наратива о бауку "кинеских кредита" који кружи не само Србијом, већ целим западним светом, драгоцена је научна анализа "Debt Relief with Chinese Characteristics" у чијем су писању, поред Деборе Браутигем, учлествовали Кевин Акер и Јуфан Хуанг

Разграничење би било „потврда“ Вучићу од стране Вашингтона да може добије нови мандат, јер без тога он нема с чим да изађе на изборе. У случају да се реализује овакав пројекат, на месту главног кривца за предају Косова нашла би се Русија

За перцепцију и мерење будућег успеха кључно је кренути од што ниже базе, а шок терапија је увек најбољи начин да се то постигне. Што је економски пад током реформи дубљи, што је губитак БДП већи, то ће касније стопе раста изгледати импресивније у самеравању са тако ниском базом.

Парадоксално је, међутим, што на крају и предвиђање о 11. мају може да се оствари. Влада може, почетком априла, запасти у кризу. Премијер може тада да предложи председнику изборе. И они стварно могу бити расписани за 11. мај.

Заклоњени иза Миловог истицања да се мисли слободно кад је у "нашу корист", они у дезоријентисану и дезинформисану америчку јавност бацају извесност да "Украјина не може преузети Крим без активног учешћа војних снага НАТО-а", али – таква интервенција је "погрешна рачуница" и предворје "катастрофалног нуклеарног рата"

На крају, нека лобисти поделе у Србији и Русији дођу на КИМ да објасне народу зашто је боље да живе у албанској сецесионистичкој творевини и по албанским законима, а не у српској држави по српским законима

При томе је Вучић потрчао да све одреда обавести да је НИС профит направио „експлоатишући нашу нафту“, и да подвуче да паре „треба да остану у Србији“, али „не треба да иду у развој“? После ових Вучићевих испада, изјава Зоране Михајловић о томе како би од дивиденди НИС Србија могла да покрије део дуга „Србијагаса“ долази као мелем на рану и глас разума, што представља својеврсно достигнуће.

За Б92 одавно је речено да је ,,света крава српског новинарства”. Не можете им ништа рећи, а да и сами одмах не постанете националиста и будете оптужени да гушите ,,слободу информисања”. Али, та ,,слобода” некако превише личи на оно што смо некада звали ,,једноумље”.

Док је некада хтела да буде мисионар који по свету „покрштава невернике“, Европа је данас све више присиљена да живи у оквиру „свог манастира“, у ком важе сопствена правила, док је изван неки други свет који функционише по другим принципима.