Како је обезбеђење предузећа „Јовањица“ штитило голе животе грађане Београда од могућег напада парадајза-убице, краставца-манијака, помахниталих корнишона и разјарене паприке?

Сада је јасно да је пролећно ванредно стање било панично уведено и представљало непотребно тренирање строгоће из једноставног разлога – аутократски режими само силом могу да покажу дубину своје државе.

  У сваком случају, остаје утисак да је Србија и њена политичка и интелектуална елита недовољно озбиљно ушла у читаву причу са црногорским референдумом и да није довољно схваћен историјски, национални и геополитички значај читавог догађаја, односно процеса који је тим референдумом доведен до свог епилога.

Истичући чврсто опредељење за поштовање вредности на којима је утемељена Европска унија и потврђујући приврженост Републике Србије развоју демократског друштва заснованог на владавини права и поштовању људских и мањинских права

Земље које су под неком врстом америчких санкција заједно чине нешто више од једне петине глобалног БДП-а (од кога четири петине чини кинески БДП). И поред бројних аргумената против практиковања ембарга од стране званичног Вашингтона, тешко је очекивати промену америчке политике санкција. Наиме, казнене економске мере Вашингтона и савезника попуњавају празнину између празних дипломатских декларација и смртоносних војних интервенција, те су омиљен алат креатора политике у Белој кући.

Држава чији је народ преживео најмонструознији геноцид виђен у историји човечанства, осмишљен и спроведен од стране нацистичких злочинаца из Берлина и Загреба, уздржала се од гласања о нацрту резолуције којом се осуђује величање нацизма

Игнорисањем свих светских стандарда који важе при избору нових чланова Академије, одређени чланови Одељења повели су га путем суноврата, у чему су му, по својој прилици, помогли и чланови председништва ове установе. Без строгог придржавања критеријума које је поставила сама Академија неће нити може бити оздрављења ове изузетно важне установе. 

 По свој прилици ће се зарада Телекома, која данас храни пензионере, запослене у здравству, школству, култури, телекомуникацијама, захваљујући људима на челу Србије, потрошити негде тамо далеко.  

Друштвени напредак се у нашим другосрбијанским медијима изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација схвата као пука унификација и стандардизација целокупног живота – чак и верских обичаја!

Злоупотреба државних ресурса и резерви ради стицања личне користи је додатна болест. Посебно ако је политичка каста ставила под контролу правосудни систем, па пред законом одговара само онај на кога политика покаже прстом