Лојд Вебер је схватио да је национална част у питању, те да је земљи потребан квалитетан људски материјал спреман да на подијуму остави крв, сузе и зној. Са чувеним пропагандним слоганом из Првог светског рата „Потребан си својој земљи!“ позвао је британске музичаре да „погину“ на сцени за своју домовину.

Ердоган је позвао на уједињење и престанак етничких и религијско-секуларних подела у земљи, али је њега тешко замислити као компромисера, с обзиром на оптужбе за ауторитарност и аутократију. Недавно је сменио преко 220 кандидата за изборе који су се усудили да имају сопствено мишљење

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

 Иако формално пред законом једнаки, моћнији и богатији имају веће шансе кад се нађу пред судом. Од тога да могу да плате бољег адвоката, преко чињенице да се на њих повољније гледа. На то нас је подсетила пресуда кривцу за смрт Миленка Заблаћанског.

Ако нам прете, онда сте дужни и човечанству. Нека људска раса зна шта чине Западњаци чија су уста пуна демократије, поштовања људских права и свега осталог са чиме манипулишу људима. Подсетићу вас шта они воле да говоре: „Демократије међусобно не ратују.“

Не мора свако да воли животиње. Неко једноставно нема осећаја, или није наклоњен томе. Нисмо сви исти, и то је у реду. Али мора свако да поштује живот. Нико нема право ничији живот да узима, јер му га није ни дао. А ако неко нема осећаја, а не жели ни да поштује живот, онда мора да се научи да поштује законе.

Уосталом, ако пуко одустајање од амандмана вреди огромних два милиона евра, запитајте се само колико би онда морало да кошта разбијање најјаче опозиционе странке!? Зато је можда Николићу и Вучићу паметније да, барем неко време, не говоре о парама.

Салмонд је прије двије године објавио тзв. Бијелу књигу „Ваша Шкотска, ваш глас” у коме децидно објашњава разлоге дјеловања независне Шкотске и какве политичке и економске односе жели да гради са сусједном Енглеском, уз клаузулу, добросусједски односи.

Трпео сам притисак од својих саветника: зашто се мешаш око Косова? Па да се нисмо умешали, никад не бисмо завршили посао. Ишао сам у Косовску Митровицу да се суочим са гневом народа. Нисам се скривао иза било кога, никакву опозицију нисам изигравао.

А на нама је да процењујемо шта је од тога корисније за земљу, а не да емотивно стајемо на једну или другу страну. Шта нас брига да ли ветар дува у леђа Пецонију или Филипу Морису? Важно је да наш брод, по могућству, заплови брже.