Фајненшел Тајмс: Није постојала непосредна опасност од иранске атомске бомбе, нити докази да је Иран прави

Док траје сукоб Израела и Ирана, стручњаци кажу да, иако Иран знатно повећава своје залихе уранијима обогаћеног готово до нивоа потребног за оружје, нема доказа да је одлучио да направи атомску бомбу.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао је у петак, када су прве израелске бомбе пале на Иран, да та земља предузима до сада невиђене кораке да од обогаћеног уранијума направи оружје.

На то је одговорио ирански експерт у Кризној групи Али Ваез који је рекао да је Нетањаху увек спреман да покаже доказе пред камерама али да за ову тврдњу није понудио никакав доказ.

Британски дневник Фајненшел тајмс подсећа да је директорка америчке обавештајне службе Тулси Габард у марту у Конгресу рекла да америчка обавештајна заједница наставља да процењује да Иран не гради нуклерано оружје.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), чији су инспектори често посећивали два главна постројења за обогаћивање уранијума у Натанцу и Фордову, такође није нашла доказ да Иран развија нуклеарно оужје.

Стручњаци међутим упозоравају да недавни напредак Ирана указује да је стигао до тога да има техничко знање и капацитете да направи оружје ако то жели.

Неколико дана пре него што је Израел покренуо напад ИАЕА је први пут за две деценије усвојила резолуцију у којој се наводи да је Иран прекршио обавезе у вези са неширењем оружја.

Иран је иначе увек тврдио да је његов нуклеарни програм, који је првобитно развио последњи шах уз помоћ САД, намењен мирнодопским цивилним сврхама.

Међутим, према америчким обавештајним проценама, Иран је почео да ради на програму оружја пре више од две деценије.

Фајненшел тајмс подсећа да је у јануару 2016. на снагу ступио споразум Ирана и светских сила којим се озбиљно ограничавају нуклеарне ективности Ирана, уз строг механизам праћења од стране ИАЕА, у замену за ублажавање санкција.

Иран је поштовао споразум, којим је обогаћивање уранијума ограничено на 3,67 одсто а залихе фисионог материјала на 300 килограма и сваки вишак је транспортован у иностранство.

Међутим, након што је председник САД Доналд Трамп 2018. напустио споразум и увео санкције Ирану, Техеран је одговорио појачавањем активности и развојем и инсталирањем хиљада напредних центрифуга које се користе за производњу високо обогаћеног уранијума.

Како пише британски дневник, за четири године Иран је обогатио уранијум до 60 одсто, што је највиши забележени ниво и само корак од 90 одсто потребних за нуклеарно оружје.

У извештају ИАЕА из маја наводи се су иранске залихе уранијума обогаћеног 60 одсто порасле на више од 400 килограма, што је, ако се обогати до 90%, довољно за десет комада оружја, док су укупне залихе обогаћеног уранијума премашиле 8.400 килограма.

Келси Девенпорт из Удружења за контролу наоружања рекла је да је Техеран способан да произведе довољно фисионог материјала за неколико нуклеарних бомби за неколико дана али да и даље треба да развија технологију за производњу оружја.

"Сам процес наоружавања теже је проценити. Али, вероватно би било потребно неколико месеци, можда и годину дана, да се уранијум квалитета за наоружање претвори у оружје а затим да се пошаље пројектилом. Дакле, није постојала непосредна претња од нуклеарне бомбе", рекла је Девенпорт, пренео је Фајненшел тајмс.

ИАЕА и даље има инспекторе у Ирану али са ограниченим приступом. Истовремено стручњаци кажу да постоји могућност да Техеран постави центрифуге у објектима које ИАЕА не надгледа.

"Иран је произвео хиљаде напредних центрифуга а ИАЕА не зна где се све налазе. Дакле, постоји могућност да је Иран, у склопу планова за непредвиђене ситуације, изградио тајне објекте", рекао је Ваез, пренео је Фајненшел тајмс.

Ипак, ИЕАЕ је у прошломесечном извештају навела да "нема кредибилних индикација о текућем, непријављеном структурираном нуклеарном програму" указујући и на "изјаве највиших званичника у Ирану да је употреба нуклеарног оружја неспојива са исламским законом".

Калкулације врховног вође Алија Хамнеија могле би међутим да се промене ако режим буде веровао да је суочен са егзистенцијалном претњом и да му треба нуклеарно оружје да би се обновило одвраћање.

Истовремено израелски напади значе да инспектори ИАЕА не могу да иду у Натанц и Фордов.

"Моја непосредно највећа брига је да ли је Иран у одсуству редовних инспекција, с обзиром на хаос због напада и штету на постројењима, преместио неки део свог уранијума обогаћеног 60 одсто", рекла је Девенпорт.

Ваез сматра да ће ирански режим бити опрезан али да би "када се прашина слегне" могао да осети потребу да обнови предност пре неких будућих преговора са САД, укључујући могуће повлачење из споразума о неширењу нуклеарног оружја.

(Бета)