Реакција на хапшење и предстојеће суђење Младићу показује како неки међу западном политичком и медијском елитом још увек жуде за тим једноставнијим временима, када по њиховом виђењу свет лако могао да буде подељен на добро и зло.

Ослобађајућа пресуда генералима и Харадинају потпуно је оголила сврху Трибунала у Хагу, који је сада јасно показао да је установљен да би озаконио српску кривицу у ратовима из 90-их а Србе ставио у статус нације-парије.

У случају Уроша Мишића ради се о демонстрацији полицијске охолости. Некоме је пало на памет да покаже шта се дешава са онима који насрну на недодирљиву полицију, ма каква она била. Несумњиво је цео истражни поступак тако монтиран да се момку натовари на леђа све и свашта.

Нема везе што је у питању једна од застава земаља учесница Светског првенства у рукомету, чији је Хрватска домаћин. Добро грађана је увек на првом месту, па су превентивно уклоњене све заставе и проблем решен.

Можда је у питању навика. Можда зависност. Или носталгија за империјалним данима минулих дана. Штагод да је разлог, Британија је дефинитивно преокупирана ратовима у иностранству

Ђилас је умро три мјесеца прије злочина у Сребреници. Дакле, предвидио је злочин. Гледајући учинке јаких ријечи, с једне сране, и Ђиласова предвиђања, с друге, изгледа да је вријеме на Ђиласовој страни, а не на страни Галбрајта, бриселских емисара и западних “експерата” за Балкан.

Није било питања из политичког и јавног живота а да га се Никола Милошевић није смео дотаћи, добро изанализирати и представити јавности у пуном светлу. Та црта га је красила до краја живота. Посебну храброст испољио је у критици бољшевичке теорије и праксе.

Како се процењује, као ,,Сибирци’’ по националности могло би се изјаснити око 24,5 милиона људи, који су углавном грађани који живе у Сибирском федералном округу. То је огромна цифра, то је близу 14 одсто становника целе земље.

Оваква селективна „правда“ гора је од потпуне неправде јер оном својом праведном страном гаји илузију принципијелне праведности (или бар то покушава), на исти начин као што је полуистина гора од ноторне лажи јер спречава увид у своје наличје, ону другу, лажну страну.

Све у свему, у најновијој српској изведби Бекетове драме, италијански Годо је успео да наплати чак и своје кратко присуство, док су домаћи Владимири и Естрагони зауставили производњу старих модела, уклонили стару опрему и испразнили фабричке погоне. Сада следи чекање.