Претходне генерације су умеле саме да иду у школу, чувају млађу браћу и сестре, али не и ова – њој је речено да је то исувише опасно. Увек су под будним оком одраслих, негде где не може нико да их украде, истуче или увреди. Можда се зато смртно досађују, пате од дебљине или депресије, али, то је, ипак, за њихово добро.

Суђење Тимошенковој није само процес против бившег шефа владе која је починила прекршаје у области државне економије. То је, пре свега, озбиљан покушај судске власти Украјине да демонстрира своју независност.

У свему је ипак најбизарније то што, како на старту, тако и током дугог и неизвесног европског путовања, изостају озбиљне јавне дебате шта се конкретно добија, а шта губи укључивањем у ЕУ. Уместо тога, систематски се шири магловита визија о томе како ћемо испуњавајући европске услове "сваки дан у сваком погледу све више напредовати".

Било би лепо да нас држава обавести колико је наркомана после боравка у овим установама излечено. Било би лепо, затим, број излечених које је држава излечила путем својих органа и метода упоредити са бројем излечених у Црној реци. Постоји ли таква евиденција?

Активисти сматрају да би војне власти могле да искористе наставак ванредног стања да се обрачунају са популарним дисидентима који се противе војној владавини, а с друге стране, војне власти немају много обзира према људима који су изнели протесте.

Јер кад Бојан Пајтић каже да ће скупштина у среду усвојити, без да се то налази на дневном реду, а нити један од посланика не зна садржину Декларације, онда је сасвим извесно да ће се ових дана у Бановини много кафе и киселе попити, у циљу састављања што декларативније декларације у циљу изазивања покрајинске и републичке сикирације.

Пристојност коментара, наравно, никако није смела ићи науштрб отворености; и ту смо ископирали оно што је, верујем, заштитни знак НСПМ-а – да цвета што више коментаторских цветова. Посебно су нам биле драге посете неистомишљеника, било с које стране да су долазили.

Када се све сабере и одузме, испада да се политика чији је циљ био да се Турска у геоенергетском смислу наметне као алтернативан и политички прихватљив правац, подржана од САД здушно колико и питању учлањења у Европску унију, нашла пред зидом.

Овде је било пуно судбинских момената и преломних тренутака, а Србија је ипак некако преживела све њих, није доживела пропаст која се прогнозирала. И то без иједног пријатеља са запада, који никада и нису били бројни.

Када се оцењује данашњица, онда се закључује како, за разлику од некад „нема достојанства“ – иако данас ниједно дете не мора да слуша приче из председниковог детињства и пева песмице о њему, „нема слободе“ – мада нико због испричаног вица не завршава на принудном летовању.