Ако се новинар суздржава како не би "поткопао шансе" неке странке, онда он више није новинар. Његов посао више није извештавање, него пропаганда. Оног момента кад су пристали да ћуте зарад добра ЛДП, изгубили су сваки професионални кредибилитет.

Криза која је достигла тачку неиздржљивости отмицом Косова и Метохије и захтевом да ми на то добровољно пристанемо, одраз је опште обезглављености и малаксалости духа, а код многих, нажалост, и слома одбранбених механизама.

Изгледа да је у другосрбијанским медијима о Србима и Србији могуће написати највеће гадости, па чак и позивати на "денацификацију" уз помоћ "снајпериста" и "градске гериле", као  и "припрему ослобођења Војводине од српске окупације", а да то никога озбиљно не узнемири.

Можда Папандреу покушава да изнуди још уступака од Француске и Немачке. У том случају могао би да се врати у Атину и каже да је погодио још бољу понуду. Али није изгледно да су Француска и Немачка расположене за ценкање са изнуђивачем.

Русија није толико била љута ради себе саме, али јесте ради  нас. Русија тада, пре три године није могла да утиче на Тадића и његове саветнике, који су се клели у политику “и Европа и Косово“, и то је разумљиво, јер нам је веровала, али је Дачић могао, морао и требао утицати.

И тако се једног дана Хрватска пробудила схвативши да њени школарци далеко више воле Милета Китића него бечке валцере. Након првобитног шока и мучног периода суочавања са „мрачном страном“ сопствене популарне културе, полако је уследило и помирење са судбином.

Да предизборна кампања не буде монотона, потрудио се и лидер Либерално-демократске партије Владимир Жириновски који ће бити и председнички кандидат. Он је на једној седници Доњег дома парламента током октобра направио само њему својствен шоу.

Парадигма политичког деловања, и ове Владе као и претходних, је таква да је она готово и на нивоу теорије искључивала било какву другу могућност осим потписивања оваквог ''споразума''. Српска политичка елита у својој дубокој неспособности, везала је питање сопственог легитимитета за питање придруживања Европској унији.

Свако ко је разуман, зна колика се опасност за слободу јавне речи крије у идеји да се новинарима суди због изношења информација или вредносних судова. Али, ако у њима нема директног позивања на злочин, то су само "погрешне", али никако не и "злочиначке" информације.