Нереди коју су четири дана потресали Британију ће свакако утицати на следеће изборе и будућност земље али, каква год она била, једно је сигурно - време карневала је завршено, а на хоризонту се помаља Левијатан. Томас Хобс је изгледа најбоље разумео своје сународнике.

Посебно је дегутантно на који начин Жарковић тријумфалистички цитира делове текста адвоката Бранка Павловића који је, наводно, славодобитно изашао из Мишковићеве канцеларије када је за мале акционаре Це Маркета обезбедио дуплу цену него што је нудио Меркатор.

Када се оцењује данашњица, онда се закључује како, за разлику од некад „нема достојанства“ – иако данас ниједно дете не мора да слуша приче из председниковог детињства и пева песмице о њему, „нема слободе“ – мада нико због испричаног вица не завршава на принудном летовању. 

Мишковић?! Ако будем имао времена и за њега, боље му је да бежи из земље! Онај Матић, што је саградио „Ушће“, такође. Не верујете да ћу да се обрачунам са свима њима?! Људи, ја сам новинар! Новинар у Србији! Мене бране УНС и НУНС, а знате ли ви која је то сила! 

„Oчајника на рубу памети“ je боље описао Крлежа у својим Глембајевима када његов „јунак“ каже да би још човеком могао бити када би му само неко пружио руку. Верујем да би г. Марић, када би му неко пружио руку, пружио руку Зорану Булатовићу и његовим колегама да поново постану запосленици и власници својих живота.

Савремена Енглеска представља дом за бројне народе који нису успели да нађу обећани живот у Уједињеном Краљевству. Питање је да ли ће нереди захватити и градове на северу Енглеске, који су традиционално оријентисани ка радничкој класи.

Можемо нпр. од њих чути: Коштуница је „светло на крају тунела“. Али, нисмо ли у тунелу великим делом захваљујући њему? Такође се прича: Коштуница је „мудар“, Коштуница је „у праву“ и томе слично. Али мудар човек је у праву унапред, а не уназад.

По свој прилици, Бајден ће сутра у Приштини рећи све оно што је оћутао данас у Београду, показујући да Америка није „окренула нови лист“, већ се напросто вратила старој, опрезнијој и прагматичнијој политици. Што опет није тако лоше.

Одлука да се Привремени национални савет одреди за најповољнију замену Гадафијевом режиму је донета у журби – онда када су креатори политике имали врло мало информација о идентитету побуњеничких снага.

Не мора свако да воли животиње. Неко једноставно нема осећаја, или није наклоњен томе. Нисмо сви исти, и то је у реду. Али мора свако да поштује живот. Нико нема право ничији живот да узима, јер му га није ни дао. А ако неко нема осећаја, а не жели ни да поштује живот, онда мора да се научи да поштује законе.