Iskustvo nas uči, sve do sada što je obećao Zapadu on je ispunio. Zbog vlasti i novca on je u stanju svega da se odrekne pa i Kosova i Metohije

Narodna zastava, taj najjednostavniji svesrpski simbol koji opstaje u kontinuiranoj upotrebi već skoro dva veka, potisnut je u zapećak, i danas se, osim na zgradi Narodne skupštine i nekih opštinskih i državnih institucija sa produhovljenim rukovodstvom, uglavnom retko može videti u Srbiji 

Kompanija Al Rawafed za korišćenje 3.500 hektara državnih oranica uplatila je 109.000 evra za 2015. i 216.000 evra za 2016. godinu. Prema istraživanju Insajdera, to znači da je nakon sklapanja poslovno tehničke saradnje sa Al Rawafedom budžetski prihod od tog zemljišta, na godišnjem nivou, manji i do šest puta.

Kabinet ministara Donjecke Narodne Republike obraća se narodu Srbije u vidu Narodne Skupštine Srbije, i takođe predsedniku Republike Srbije Tomislavu Nikoliću, sa molbom o priznanju Donjecke Narodne Republike kao suverene i nezavisne države.

Kako je moguće da od mira 1991. godine, kada ste imali priliku da stvorite miran, kooperativan svet koji je mogao da bude napredan i da zajednički čini dobre stvari, stignete do ovog meteža u kome se sada nalazimo? Za to je bila potrebna krajnja glupa, nesmotrena i zaslepljena strategija, i to su neokonzervativci uspeli da nam daju.

Onima koji su zaslepljeni punim stadionima u Ligi šampiona, Premijer ligi, Bundesligi, Seriji A, španskoj i francuskoj Ligi, kao i mundijalima i evropskim prvenstvima, promiče da su svi ostali stadioni, na kojima igra više od 90 odsto klubova i fudbalera i na kojima stasavaju nove generacije igrača - prazni. Na njima sem roditelja, članova uže familije i ponekog skauta, nema nikoga. Fudbalski čelnici nalaze se pred raskrsnicom: ako žele da prežive, biće primorani da promene pravila i prilagode ih novom vremenu.

Prosto je neverovatno koliko truda, energije i manipulacije predsednik Srbije ulaže u to da po svaku cenu neutrališe i eliminiše „zamrznuti konflikt“ kao legitimnu i, u trenutnim okolnostima, verovatno „najmanje lošu“ opciju rešavanja kosovskog problema. (Pri čemu to, zapravo, i nije nikakav „zamrznuti konflikt“, već samo odbijanje veštačkih, unapred zacrtanih – ili obećanih – rokova i ultimatuma.) 

Sutra, kada Vučić izda Ruse, kao što je izdao Srbe na Kosovu i Šešelja, opet će za Brisel i Vašington postati „reformski lider regiona“, ali, „doktorat“ Stefanovića, ili karakter nekih privatnih univerziteta, ili pak karakter cele ove vlasti, neće time postati bolji.

Sada nam naši stari „saveznici“ iz dva  svetska rata i veliki prijatelji i pokrovitelji A. Vučića ispostavljaju ultimatum da će nas primiti u redove Evropske Unije jedino ako (uz sve ostale mnogobrojne uslove) konačno priznamo nezavisnost tzv. kosovske državnosti i time sebi otvorimo evro-atlantsku perspektivu

Jedini način da Republika Srbija sačuva svoju južnu pokrajinu i da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju čemu da se nadaju jeste odlazak sa vlasti Aleksandra Vučića. Jer za 12 godina svoje vladavine čega se god dohvatio on je upropastio