Dosadašnje isksustvo sa lokalnim izborima, na kojima su aktivisti SNS umeli da vrše bezobziran pritisak na birače i biračke odbore, ne daje nam, nažalost, preteranih razloga za optimizam.

Kisindžer je ukazivao da svetski poredak nije ništa drugo nego traganje za najboljim modelom odnosa snaga i ravnoteže u svetu, gde svaka država ima svoju ulogu. „Putevi ne postoje, oni se stvaranju hodanjem“, završna je rečenica njegove knjige "Diplomatija"

Čini se, međutim, da je dogovor oko cene gasa prava prilika da se prijateljstvo, političko ali i ono davnašnje, još jednom potvrdi. Ovoga puta u nezgodnom trenutku i u situaciji kada su treći umnogome isprovocirali dramatičan rast cena, pre svega, gasa i struje

Najvažniji aspekt ove posete i istovremeno onaj o kojem je u zvaničnim izveštajima bilo najmanje reči, jeste Putinova ponovljena čvrsta podrška teritorijalnom integritetu Srbije („uzajamno prihvatljivo rešenje na osnovu Rezolucije 1244“)

Neko drugi će napraviti organizaciju, okupiti ljude, napraviti plan akcije, povezati se sa globalnim saveznicima, izvesti revoluciju, zameniti stari sistem novim – dok će oni sami mirno da nastave da kucaju na tastaturi svoje junačke „ma-samo-motka-i-ulica“ komentare.

Srbija je umorna, posvađana, ponižena i siromašna zemlja pod aktuelnom vlašću. Srbija traži novi pravac i odgovornu vlast. Traži jedinstvo a ne one koji je stalno dele i antagonizuju. Dva najveća iskušenja u kojima je sadašnja vlast doživela fijasko su politika prema Kosovu i Metohiji i socijalno-ekonomska kriza koja je dovela do osiromašenja građana. Vlast SNS godinama se predstavljala kao patriotska, koja brani Srbe na KiM, i kao ekonomski uspešna, koja zapošljava i podiže životni standard građana. Francusko-nemački ultimatum o priznanju lažne države Kosovo, koji je Vučić prihvatio u Briselu i Ohridu, razvejao je lažni patriotizam vlasti, a ogromni skokovi cena i pad kupovne moći građana raskrinkali su lažnu statističku sliku ekonomskog tigra. Ogromna korupcija u vrhu vladajućeg režima, namešteni i preplaćeni poslovi za nove naprednjačke tajkune, stavili su završni pečat na jednu sada već potpuno kompromitovanu vlast koja zbog svega ovoga mora da ode.

Logično je zapitati se i hoće li miting, kontramiting i pominjanje ovih tragedija u kontekstu izbora, odnosno pustoši dnevne politike, uz tekuće medijsko strvinarenje, zaista biti jedini odgovor srpskog društva na nove, dolazeće forme nasilja?

Kad biste vodili računa o parkovima, građani bi i njih isto tako branili. Ali vas – vlastodršce i vlastoljupce, male i velike tirane, državne i lokalne šerife i spahije — nije briga ni za parkove, ni za Državu, jer je sve to za vas „dedin plac koji može da se proda, doduše jeftino, ali hej, pare za dž“

Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

Ta njihova „hrabrost“, naravno, drugo je ime za kapitulaciju. Kapitulirali su u Briselu i izdali 60.000 severnokosovskih Srba. Kapitulirali su pred MMF-om i izdali siromašne, kao i one srednjestojeće. Kapitulirali su pred Hrvatima za cigarete, kapitulirali su pred Monsantom za GMO...