Ono što može da se konstatuje ubedljivo i argumentovano da se tiranija i teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji od strane režima Aljbina Kurtija permanentno sprovodi. U tu svrhu na jedan nepristojan i bezobrazan način od Srba se otimaju privatni posedi kao i objekti koji pre svega služe za opšte potrebe srpskog stanovništva. Po pravilu se sva ta otimačina svodi u korist ministarstva policije samoproglašene republike Kosovo.

Pa šta nam je onda činiti? Za početak, držati se svog stava (i ustava), svojih osvedočenih prijatelja – ma koliko nas neprestano ubeđivali kako u politici „nema prijatelja“ – i svojih elementarnih nacionalnih i državnih interesa.

Odlazak Ljiljane Smajlović iz Politike – pri čemu ona veli da je „otkaz dobila od Aleksandra Vučića“ – simbolički pokazuje da je vreme kada su i u okviru režima bile moguće oaze „medijske normalnosti“ sada verovatno iza nas.

Uz studente su i poljoprivrednici, opljačkani i progonjeni, domaćini iz Jadra i Rađevine, koji brane svoje domove i imanja od globalnog zla-Rio Tinta, kome je vlast obećala Srbiju.  Čak i izdani i prodani Srbi sa izdanog i prodatog Kosova i Metohije su ustali u proteste podrške studentima

Američki ambasador u Beogradu, u maniru diplomatskog talibana, obavestio je Vučića da će Vašington prodati Prištini 246 protivtenkovskih raketa „džavelin“. Takvu stvar je izgovorio na taj način, da mu je samo nedostajala fantomka preko lica

U ovoj dirljivoj priči nedostaje jedan izuzetno važan detalj, a vezan je za knjižara  i predanog hroničara našeg knjižarstva Velju Starčevića koji je svakako najzaslužniji za ponovnu afirmaciju Gece Kona i knjižare

 Bilo šta što omogućava učesnicima da zamene dolar kao legalno sredstvo plaćanja za kriptovalutu, koja nema nikakvu intrinsičnu vrednost niti prinos, koja je ekološki toksična, kojom se trguje u kiberprostoru, izvan uređenog sveta banaka i finansijskih plaćanja, jeste recept za prevaru

Tekstovi predloga Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o javnim servisima i Zakona o elektronskim medijima.

Niko ne idealizuje poslovanje kineskih kompanija, nigde pa ni u Srbiji. To su kompanije kao svake druge, ali kritika njihovog rada treba da bude dosledno argumentovana, a ne politički selektivna, odnosno potezana samo onda kada se to prozapadnim centrima moći isplati i kada im odgovara

Realno stanje je ovo: uprkos ogromnom rastu doznaka iz inostranstva od čak 28%, statistika beleži pad prometa u trgovini na malo od 6%. Dakle, narod manje kupuje i osnovne namirnice. Stvar je jednostavna: zemlja je uspešna onoliko koliko većina stanovništva u njoj dobro, spokojno i zadovoljno živi. Ni manje ni više od toga