Вучић веома добро зна и осећа: без обзира на конкретан повод – ово је, у суштини, на почетку и на крају, пре свега протест против њега лично, његове диктатуре, његове медијске свеприсутности и политичке свевласти

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

Поред заједничке борбе и заједничких циљева које имате, и које сте заједнички поставили, морате да знате и да свако од вас мора да води и своју личну битку, која није ништа мања и ништа лакша и мање важна

Искуство нас учи, све до сада што је обећао Западу он је испунио. Због власти и новца он је у стању свега да се одрекне па и Косова и Метохије

У крајњој линији, потпуно је легитиман и политички отпор овом пројекту као начину да се симболички утемељи и учврсти режим Александра Вучића. Али борба против Александра Вучића не сме да прерасте у борбу против српских националних симбола само зато што Вучић те националне симболе користи као смоквин лист за своју антинационалну политику

Влада Србије мора да објасни зашто је за војвођанске ратаре и сточаре добро да Тенис, уз двадесетак хектара намењених за фарме товљеника, закупи на 30 година и неколико хиљада хектара земље на којој ће узгајати житарице и тако истиснути локалне произвођаче сточне хране.

Једино уређени свет има шансу да избегне ратну катаклизму. Глобална економска криза и њене последице за народне масе наглашавају потребу за промену система који је извор експлоатације, ратова и беде.

Нико не идеализује пословање кинеских компанија, нигде па ни у Србији. То су компаније као сваке друге, али критика њиховог рада треба да буде доследно аргументована, а не политички селективна, односно потезана само онда када се то прозападним центрима моћи исплати и када им одговара

Што ће рећи да је, ипак, слободније бити заробљеник историје. Макар је наша. И учитељица је живота, боља него амбасадори Хил, Мас, и сви остали који би да нам отму земљу и промене свест тако да помислимо да смо све то и заслужили

Дакле, док се албански прваци међусобно такмиче у ПОДИЗАЊУ лествице својих захтева, српска власт (читај, Вучић), добар део опозиције и већина медија раде управо супротно – непрестано спуштају улог, смањују аспирације и погоршавају ионако не нарочито повољну преговарачку позицију Србије