O suverenitetu naše države više se i ne može govoriti ali moramo sačuvati nacionalni integritet i samopoštovanje jer to je osnovna pretpostavka da ne pristanemo na ovakav licemeran i ponižavajući odnos međunarodne zajednice.

Teško se možemo odupreti jednom zdravorazumskom utisku da su vojnici zapravo bili kolateralna šteta, a da Sjedinjenim Državama upravo odgovara jedna kvazidemokratska država koja će predstavljati trajni izvor nestabilnosti u ovom delu Evrope.

Njihov najveći strah je od kritike Vučića „sa desna“ odnosno sa srpskog stanovišta. Pritiscima i totalnom kontrolom medija Vučić se pobrinuo da jedina kritika koja eventualno sme biti upućena njemu bude od ljudi iz evro-reformskog tabora, koji su mu u suštini istomišljenici.

Na stranu što su raspolagali, kako je rečeno, ogromnom tehnikom – očito nije imao ko ni kada da je upotrebi. A regruti, pa i u kod marinaca, znaju šta se može učiniti kada se raspolaže takvom tehnikom!

Osetivši se prozvanim, jer je inkriminisani „šteker“ otkrila upravo vojna služba, ministar vojske, od milošte a i šire poznat kao Bata Santos, požurio je po muštuluk kao trećeplasirani, ali će i on dobiti „bonu“. A možda sva trojica podele jednu „bonu“, radi štednje.

Svako ko detaljno i objektivno analizira rad dr Srđe Trifkovića može zaključiti da tu nema ni jednog detalja koji bi mogao biti razumno opravdanje za zabranu ulaska tog čoveka u jednu demokratsku državu. Zbog toga je razlog izmišljen.

Srbija nije nikoga napala, upravo suprotno, nju je napao NATO. Ipak, Šešelju se sudilo skoro 12 godina bez prvostepene presude i pušten je na slobodu jer su se sudsko veće uplašilo da može doći do Šešelje smrti u zatvoru ako se ne bude adekvatno lečio. Dakle, skandal nezabeležen u modernoj pravnoj istoriji.

Uprkos surovoj reakciji pukovnika Gadafija na proteste u Bengaziju i Tripoliju, reakcija SAD i Evrope je bila vrlo umerena, pa se bez obzira na to ko će na kraju doći na vlast može reći da je interes evroatlanskih saveznika bio status kvo.

Neko ko ne zna ništa o odnosima EU i naše zemlje u Miloševićevom periodu, logično bi pomislio na osnovu ove formulacije, da je Milošević oružano napadao zemlje EU, uključujući  bombardovanje, uvodio joj ekonomske sankcije zbog kojih je ova potonula u bedu, ili politički izolovao od ostatka međunarodne zajednice.

Kao krajnji rezultat cele ujudurme, imamo samo još jedan zakon koji je nemoguće sprovoditi u delo, i koji doprinosi daljem srozavanju institucije zakona u Srbiji. Utešno je što najavljuju da će biti promenjen već krajem ovog meseca.