Uoči Drugog svetskog rata krimski Tatari su činili manje od petine stanovništva Krima: u 1939. bilo ih je 218 hiljada od ukupno 1.126 hiljada žitelja poluostrva. Državni jezici Krimske ASSR bili su ruski i tatarski. Administrativna podela autonomsne republike zasnivala se na nacionalnom principu.

„Kvalitet“ komentara nije samo problem NSPM, već i interneta uopšte. Anonimnost ih oslobađa straha od odgovornosti, a teoretski neograničena publika pruža priliku da „i oni budu neko“. A najlakše je „biti neko“ pljuvanjem po boljima od sebe.

Voleo bih da znam šta zapadni političari imaju na umu: delovanje neke pete kolone – raznih „nacional-izdajnika” – ili računaju da mogu pogoršati socijalno-ekonomsko stanje Rusije i tim samim isprovocirati nezadovoljstvo ljudi?

Odžačkih 9,2 odsto DSS-a, osim što je podvig, jeste, verovatno, i tačka vododelnica između dve epohe ove partije. Između epohe letargije, izolacionizma, samodovoljnosti, autizma, mrzovoljnosti i inertnosti, i, iznenada ukazane, a poslednje, šanse.

Ali iznad i pre svega potrebno je razumeti strukturu događanja u Kijevu i dalekosežne posledice koje proizilaze iz činjenice da je gola sila uzurpirala vlast – i da je tu ponajmanje reč o autentičnom događanju naroda.

Smatram neprirodnim i istorijski potpuno neosnovanim da srpski narod u Crnoj Gori dobije tretman nacionalne manjine, jer su Srbi u Crnoj Gori autohtoni i učestvovali su u njenoj celokupnoj istoriji i stvaranju.

Razvoj situacije ne obećava ništa dobro u narednom periodu, Zapad je zagrizao i neće popustiti. Događaji se razvijaju velikom brzinom, što otežava praćenje i realno procenjivanje situacije na terenu. Mnogo je stranica napisano o međusobnoj ekonomskoj zavisnosti EU i Rusije i kome bi ekonomske sankcije nanele više štete.

Žao mi je što u politici Srbije traje ta inercija odnosa prema susedima. Iz razgovora sa državnicima regiona, nigde nisam prepoznao nameru da se vodi politika na štetu Srbije.

Uoči referenduma, oglasio se novi lider na Krimu Sergej Aksjonov koji kaže da posle referenduma na poluostrvu neće biti nikakve reprivatizacije. Ako se birači izjasne za pripajanje Rusiji, svaki građanin će sam odlučivati da li će zadrzati ukrajinski ili tražiti ruski pasoš. 

Najpozitivniju poruku Beograd bi poslao ukoliko bi se usvojila samo jedna rezolucija koja eksplicitno osuđuje samo genocid u Srebrenici. Ovaj zločin mora zauzeti posebno mesto u kolektivnom pamćenju naroda bivše Jugoslavije.