О суверенитету наше државе више се и не може говорити али морамо сачувати национални интегритет и самопоштовање јер то је основна претпоставка да не пристанемо на овакав лицемеран и понижавајући однос међународне заједнице.

Тешко се можемо одупрети једном здраворазумском утиску да су војници заправо били колатерална штета, а да Сједињеним Државама управо одговара једна квазидемократска држава која ће представљати трајни извор нестабилности у овом делу Европе.

Њихов највећи страх је од критике Вучића „са десна“ односно са српског становишта. Притисцима и тоталном контролом медија Вучић се побринуо да једина критика која евентуално сме бити упућена њему буде од људи из евро-реформског табора, који су му у суштини истомишљеници.

На страну што су располагали, како је речено, огромном техником – очито није имао ко ни када да је употреби. А регрути, па и у код маринаца, знају шта се може учинити када се располаже таквом техником!

Осетивши се прозваним, јер је инкриминисани „штекер“ открила управо војна служба, министар војске, од милоште а и шире познат као Бата Сантос, пожурио је по муштулук као трећепласирани, али ће и он добити „бону“. А можда сва тројица поделе једну „бону“, ради штедње.

Свако ко детаљно и објективно анализира рад др Срђе Трифковића може закључити да ту нема ни једног детаља који би могао бити разумно оправдање за забрану уласка тог човека у једну демократску државу. Због тога је разлог измишљен.

Србија није никога напала, управо супротно, њу је напао НАТО. Ипак, Шешељу се судило скоро 12 година без првостепене пресуде и пуштен је на слободу јер су се судско веће уплашило да може доћи до Шешеље смрти у затвору ако се не буде адекватно лечио. Дакле, скандал незабележен у модерној правној историји.

Упркос суровој реакцији пуковника Гадафија на протесте у Бенгазију и Триполију, реакција САД и Европе је била врло умерена, па се без обзира на то ко ће на крају доћи на власт може рећи да је интерес евроатланских савезника био статус кво.

Неко ко не зна ништа о односима ЕУ и наше земље у Милошевићевом периоду, логично би помислио на основу ове формулације, да је Милошевић оружано нападао земље ЕУ, укључујући  бомбардовање, уводио јој економске санкције због којих је ова потонула у беду, или политички изоловао од остатка међународне заједнице.

Као крајњи резултат целе ујудурме, имамо само још један закон који је немогуће спроводити у дело, и који доприноси даљем срозавању институције закона у Србији. Утешно је што најављују да ће бити промењен већ крајем овог месеца.