Bilo bi zanimljivo da saznamo koju miziku sluša Aleksandar Vučić dok piše svoje govore i autorske tekstove, ali jedno je sigurno morao bi da poradi na metaforama jer su se od prevelike upotrebe dobrano izlizale ili da promeni savetnički tim koji mu osmišljava njegovo „autorsko“ delo jer je upao u opasnu zamku ponavljanja i samocitiranja.

Uporno istrajavanje na konceptu centralizacije državne uprave i ekonomije, uz radikalne izmene dejtonskih rešenja, čemu neskriveno teže Bošnjaci, neizbežno vodi u nove podele i konflikte.

Poslednji tajanstveni boravak Tonija Blera u Beogradu izazvao je čuđenje i uznemirenost građana, a zatim i reagovanja. Vlast je u početku ocenila da je najbolje ako se na njih ne osvrće i čeka da se stvari slegnu, ali je onda, ipak, počela da daje objašnjenja.

U svetlu sticanja slobode odvija se strateška borba oko nalazišta nafte koje čak nisu u potpunosti ni istražena. Veoma je diskutabilno pitanje da li će sticanje nezavisnosti Južnog Sudana i definitivno označiti kraj sukoba.

Kao ilustracija te političke klime mogu nam poslužiti dve najnovije rezolucije EP – jedna o Srbiji, a druga o Kosovu. Prva nam, u stvari, i nije toliko važna, iako ona unekoliko pokazuje kako evropske birokrate vide Srbiju, ili pre, kakvo viđenje Srbije projektuju u cilju vršenja dodatnog pritiska da se naša država još više posveti svom „bezalternativnom putu“.

Ruski kineski planeri znali da će NATO istupiti iz okvira Saveta bezbednosti, tako da teško možemo da pomislimo da su Rusija i Kina iznenađene i zatečene prekomernom upotrebom sile od strane NATO pakta.

Ujedno, moram i da vas podsetim, na ogroman broj nevladinih organizacija, finansiranih novcem iz SAD, Evropske Unije, kao i pojedinačnih zemalja Evrope, koje skoro po pravilu, vode politiku protiv interesa Srbije, njenog naroda i vlade

Na skupu koji je upriličen u simbol podrške Gadafiju, libijski lider se narodu obratio sledećim rečima: “Ovi ljudi su spremni da, jednog dana, rat prenesu u Evropu... Ako odlučimo, možemo da krenemo na Evropu kao skakavci, kao pčele.”

Profesorka Smilja Avramov je u jednom kratkom periodu devedesetih godina na početku jugoslovenske krize bila pravni savetnik Slobodana Miloševića,ali sigurno nije bila kreator njegove politike jer je vrlo brzo nakon prvih pregovora o sudbini Jugoslavije i Srbije napustila ovu poziciju.

Sadašnji predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov vodi svoju državu autoritarno, ili kako bi neki rekli diktatorski. Gde je stao Nijazov tu je nastavio Berdimuhamedov, sa malim pomacima ka demokratskim reformama.