Zbog svega ovoga, one zemlje Evropske unije koje sebe smatraju ,,gazdama’’, starijim i uspešnijim, gledaju na novajlije iz istočnih zemalja kao na bedne rođake koje za sada treba držati na grbači. Ali u konačnom svođenju računa, gledano u geopolitičkom smislu, ,,gazde’’ će ipak biti na dobitku.

Prema presudi Međunarodnog suda pravde, Srbija ne snosi odgovornost za „genocid“, niti je učestvovala u njegovoj pripremi ili izvođenju. Samim tim, Srbija nema nikakvu obavezu da usvoji bilo kakvu „deklaraciju o Srebrenici“.

Janukovič je nastavio da traži balans u odnosu na pridruživanje EU i sa druge strane Carinskoj uniji, a tek kada je ova prva opcija bila skončana sa izuzetno neprihvatljivim posledicama po ekonomiju i poziciju Ukrajine, on se u novembru odmakao i nešto više opredelio za saradnju sa Rusijom.

Pristupni pregovori bi mogli početi 2012. i biti zaključeni 2016, uz stvarni ulazak u EU tek 2018. Međutim, uzimajući u obzir verovatne komplikacije na koje će se usput naići, realnija pretpostavka je 2020. godina.

Jasna je povezanost sveopšte borbe za resurse širom planete i događaja na Bliskom istoku, a ponajviše u Siriji, zemlji potonuloj u surovi rat čiji će ishod po mnogo čemu biti presudan ne samo po budućnost Bliskog istoka.

Na mitingu Janukovičevih pristalica jedan od govornika podsetio je na epilog američkih izbora: "Kada je Obama pobedio, Mekejn se nije ponašao kao političar, već kao državnik. Priznao je poraz i povukao se. To treba da uradi i Julija Timošenko."

Ogromna većina medija na Zapadu izveštavala su zlonamerno o ceremoniji otvaranja igara u Sočiju. Nepristrani, objektivni posmatrač mogao je malo da sazna o Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, i uopšte o Rusiji, a mnogo o njima, o Zapadu i njihovoj patološkoj mržnji prema ruskom narodu i Rusiji.

Zaključio sam da je Jasenovac bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje.

Sejanje semena razdora između građana Ukrajine koji govore ukrajinski i ruski je veoma težak ali ostvarljiv zadatak što su događaji iz proteklih 10 godina pokazali. “Narandžasta vlada” Juščenka i Timošenkove isto kao i Janukovičev pokušaj da udovolji lokalnim nacionalistima mnogo su doprineli procesu razdora.

Koja je to svetska sila i EU zahtevala od srpske vlade takvu rizičnu, raskolnu, kratkoumnu nacionalnu i državnu politiku? Ako jeste, u šta ne verujem, neka se to javno saopšti da se ovako polupismeni i lakoverni više ne svađamo.