Било би занимљиво да сазнамо коју мизику слуша Александар Вучић док пише своје говоре и ауторске текстове, али једно је сигурно морао би да поради на метафорама јер су се од превелике употребе добрано излизале или да промени саветнички тим који му осмишљава његово „ауторско“ дело јер је упао у опасну замку понављања и самоцитирања.

Упорно истрајавање на концепту централизације државне управе и економије, уз радикалне измене дејтонских решења, чему нескривено теже Бошњаци, неизбежно води у нове поделе и конфликте.

Последњи тајанствени боравак Тонија Блера у Београду изазвао је чуђење и узнемиреност грађана, а затим и реаговања. Власт је у почетку оценила да је најбоље ако се на њих не осврће и чека да се ствари слегну, али је онда, ипак, почела да даје објашњења.

У светлу стицања слободе одвија се стратешка борба око налазишта нафте које чак нису у потпуности ни истражена. Веома је дискутабилно питање да ли ће стицање независности Јужног Судана и дефинитивно означити крај сукоба.

Као илустрација те политичке климе могу нам послужити две најновије резолуције ЕП – једна о Србији, а друга о Косову. Прва нам, у ствари, и није толико важна, иако она унеколико показује како европске бирократе виде Србију, или пре, какво виђење Србије пројектују у циљу вршења додатног притиска да се наша држава још више посвети свом „безалтернативном путу“.

Руски кинески планери знали да ће НАТО иступити из оквира Савета безбедности, тако да тешко можемо да помислимо да су Русија и Кина изненађене и затечене прекомерном употребом силе од стране НАТО пакта.

Уједно, морам и да вас подсетим, на огроман број невладиних организација, финансираних новцем из САД, Европске Уније, као и појединачних земаља Европе, које скоро по правилу, воде политику против интереса Србије, њеног народа и владе

На скупу који је уприличен у симбол подршке Гадафију, либијски лидер се народу обратио следећим речима: “Ови људи су спремни да, једног дана, рат пренесу у Европу... Ако одлучимо, можемо да кренемо на Европу као скакавци, као пчеле.”

Професорка Смиља Аврамов је у једном кратком периоду деведесетих година на почетку југословенске кризе била правни саветник Слободана Милошевића,али сигурно није била креатор његове политике јер је врло брзо након првих преговора о судбини Југославије и Србије напустила ову позицију.

Садашњи председник Туркменистана Гурбангули Бердимухамедов води своју државу ауторитарно, или како би неки рекли диктаторски. Где је стао Нијазов ту је наставио Бердимухамедов, са малим помацима ка демократским реформама.