До данас су америчке банке признале 334 милијарде долара губитака и отписа, а сигурно је да ће коначна вредност, кад се све сабере и одузме, бити знатно виша.

Запад жели да одузме глас Русији и то је стара словенофилска идеја. Ту идеју су преузели и развили неословенофили који сматрају да Русија мора не само да следи сопствени пут, него да се, уколико је потребно, супротставља маневрима Запада, чији је циљ да се заузда њен природни развој.

Национална задужбина за демократију је јединствена институција. Невладин карактер даје јој флексибилност која јој омогућава рад у најтежим околностима, и брзо реаговање у случају постојања могућности за политичке промене.

Државна интервенција би омогућила капитализму да контролише и усмерава економске токове тако да служе интересу целог друштва и не угрожавају социјалну правду.

Капитализам у кризи увек трага за ауторитарним решењима. Варуфакис открива застрашујући Шојблеов план по коме би на нивоу еврозоне постојала институција Високог комесара за финансије који би могао да ставља вето на буџете држава чланица.

"Математика је справа за мучење, мени је ноћна мора. Мучење је зато што мора много да се рачуна, морају много вијуге да раде. Књиге су нам досадне, има пуно задатака. То је замарање мозга", каже Петар, ученик петог разреда једне београдске основне школе.

Страх на наше очи нестаје, копни и ослобођени духови се преображавају у оличења храбрости. Нешто што скоро нисмо видели на лицима напаћеног и измученог народа. И што је још важније, он је још једини који може да на политичкој сцени разреши најчувенији Гордијев чвор - активирање окорелих апстинената.

А о никада ничим доказаној мантри о ЕУ, коју већина наших политичара непрестано понавља, односно о ставу да „због реалности“ Србија треба да жртвује самосталност, Устав, територију и грађане, а све ради „добитка“ који је у ствари губитак на свим пољима, не вреди трошити речи.

У недавном броју “Времена” покренута је тема наставе математике, тј “баука математике“. Нажалост, у тексту је изостао критички осврт над обиљем укорењених предрасуда које се већ дуже време узимају здраво за готово о практично свакој дискусији о образовању.

Две деценије након увођења вишестраначког система присуствујемо изразито ретроградном процесу у коме се јасно препознаје ауторитарни обрис напредњачког режима. Зато се и оправдано јавља дилема, зашто садашња опозиција не покреће питање  равноправних изборних услова који данас очигледно не постоје. О томе има сијасет убедљивих сведочанстава,а савремена политичка дешавања само су понављање антидемократске друштвене праксе која је доминирала осамдесетих година.