Са сигурношћу можемо рећи да постојећи систем не може да опстане. Оно што међутим не можемо предвидети јесте који ће поредак бити одабран да га замени, зато што ће то бити резултат бесконачног броја појединачних притисака.

Запад наравно греши у две процене: грађани Русије неће претпоставити личну економску ситуацију националним интересима и друго, уколико се девизне резерве Русије истопе, сасвим сигурно Кина неће дозволити да дође до слома који би заиста политички уздрмао њеног кључног савезника данас у Свету.

Напредњаци поручују да од најављеног протеста неће одустати. Они држе антирежимски гард и мобилишу социјално незадовољне, па ће вероватно 16. априла понављати оно што су помињали на фебруарском митингу.

У западној штампи се могу прочитати презриве констатације како су Американци давали кредите несолвентним појединцима, а Европљани несолвентним државама. Како се у Србији и у окружењу припрема дочек Нове кризне 2009. године. Неће ваљда нас.

Домаћа друштвена наука, стајала је, и без обзира на политички ангажоване нападе присталица концепције конструктивизма, у многоме стоји и даље на дефиницији нације коју је својевремено формулисао Стаљин.

Ален Гринспен је у књизи The Age of Turbulence, објављеној 2007, поздрављао славу “света са глобалном капиталистичком економијом”, много више “флексибилном, отпорном, отвореном и са самоконтролом” него што је била прошла, те прогнозирао дугу етапу раста за САД и читав свет.

Руска страна је на крају врло јасно још једном потврдила свој став да: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа‘ с косовско албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија‘ и други покушаји ове врсте, категорички су неприхватљиви“.

Добро је и мудро што на премијерове надмене и саркастичне речи Српска православна црква није реаговала, а остало је непознато да ли се председник Владе бар усмено извинио патријарху Иринеју, иако то, разуме се, није никако исто што и јавно изречена осуда.

Секуларно свештенство је вођено истовременим интересом да оправда непрекидно умањивање српских националних права. Отуд је секуларном свештенству неопходна активна јавна свест о српској кривици, тај истински плод титоистичког учења.

 Оваква хајка на Славишу Ристића од стане актуелне власти у великој мери подсећа на ону која је вођена против Оливера Ивановића. Оливеру Ивановићу су прво запалили кола. Потом су му упали у стан и напали породицу – и на крају га ликвидирали. Што се Ристића тиче, против њега се, за сада, води бесомучна кампања и бачене су му бомбе на кућу, која је такође изрешетана митраљеским рафалима. Треба ли да нагађамо шта је следеће?