Samo mu još nedostaje Šešelj koji izvlači njegov najprljaviji veš u, recimo, Utisku nedelje. Ipak, da je Zapad zaista želeo da destabilizuje ovu vlast, pustio bi Šešelja koji mesec ranije, tokom predizborne kampanje.

Ovo je vreme za praktične stvari. Kriza koja je konačno objavljena u Volstritu u jesen 2008.  „pojela“ je i poslednje ostatke poverenja u „struku i nauku“.

Naš zajednički cilj je država u kojoj vladaju zakoni, a ne batinaši, institucije koje štite interese građana a ne stranaka, sloboda mišljenja i izražavanja za sve a ne samo za predsednikove ljude. Potrebna nam je država po meri građana, a ne jednog čoveka.  

Najnoviji događaj je „Stoljeće miran nakon stoljeća ratova“ i to baš na drveni srpski praznik Vidovdan. Sarajlije i njegove goste će u čast stoljećamira zabavljati ni jedan drugi orkestar nego baš vojni. Divna simbolika za mirnodopsko stoljeće koje nam se ukazalo.

Prisustvujemo rastanku između tržišta i zapadnog sveta, između kapitalizma i srednje klase, koja se zbog toga topi kao sneg na suncu. Kako mogu države da garantuju penzije i druge usluge ako preduzetnici više ne žele da plaćaju visoke poreze?

Vučić je od Kine uzeo nekoliko milijardi dolara kredita, koje zove investicijama, plus im je dao RTB Bor bez para. Arapima je dao Karađorđevo, PKB, JAT i veliki deo Beograda, američkom Behtelu gradnju auto-puta bez tendera čija je cena sa 500 porasla na 800 miliona!

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.

Tema ovog romana jeste i jedan vid estradnosti, karnevalizacije života na širokom planu, koju prate pojave neprihvatljive sa tradicionalnog vrednosnog stanovišta i pozicija razvijene kulture, ali pojave koje se mogu registrovati i u estradnosti, na primer, holivudskog tipa.

 Pentagon je svojim akcijama faktički pokrivao pozicije terorista Islamske države, protiv kojih su se borile jedinice Damaska i Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije. Ministarstvo inostranih poslova Rusije, kao jedan od  „operatora“ primirja, bilo je prinuđeno da precizira, da tokom ženevskih konsultacija „nije bilo čak ni nagoveštaja o planovima sprovođenja operacija u tom regionu“

Odmah sam u sebi povezao stvari: Varšavski geto – Kosovska Mitrovica. To me je podsjetilo i na sadašnji položaj Hrvata u Federaciji koji su također tamo etnički ugroženi i za čija sam se prava intenzivno borio. Sabravši sve to, donio sam odluku: odoh u Kosovsku Mitrovicu.