Ko to još uvek nastupa pred javnošću kao da se i dalje radi samo o cirkuskom spektaklu, pominjući navodno da će pristati radije da ga obese na Terazijama, nego da daje narodne novce? Ko mu to traži te novce? Njegovi iz stranke? Opet demagogija i predstava! A on leži na kasi sa parama? 

Ono što nisu mogli da urade pravi lingvisti, uradili su naučeni lingvisti za debele pare, i to narod treba da zna. Reč je o precrtanoj zagrebačkoj varijanti iz koje su izbačeni primeri i ubačen pokoji crnogorizam koji se u današnjoj Crnoj Gori u narodnom govoru ne može naći.

NSPM prenosi tekst intervjua sa jednim od naših urednika Nikolom Tanasićem, koji je na francuskom objavio portal Boulevard Voltaire. Francuski tekst intervjua možete pogledati ovde.

Šta se u međuvremenu desilo – malo ko zna. Vesti u medijima su bile prilično šture, a nama ostaje samo da nagađamo -  da li je Lazarević, inače trenutno u velikim dugovima, kao i većina srpskih tajkuna, prodao deo svoje kompanije samo da bi vratio deo dugova?

U političkoj etici Svetozara Stojanovića nije bilo mesta za dve Srbije. Baš kao što nije bilo mesta za dva sveta. To je bila etika prijateljstva, saradnje, dijaloga i demokratije.

Viđali su se i ranije u Parizu, viđali su se u Njujorku, mogu da se vide i razgovaraju, nezvanično ili zvanično, i u Briselu, a ne da se ovim povodom predstavnici naše države pojave ispod zastave takozvanog „Kosova“, jer je to šamar svim žrtvama svih oslobodilačkih ratova Srbije u 20. veku. 

Ono što je možda najzanimljivije jeste to da budući predsednik Vlade kao da nije svestan da se njegova obećanja ne ispunjavaju. Pa tako on, prilikom davanja jednog od neispunjenih obećanja, kaže: „Ja ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane Srbije i bavio se samo marketinškim trikovima.

„Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narode“, govorio je Njegoš. Mi smo u istoriji često podlegali takvim samoobmanama i pristajali na žrtvovanje najsvetijih nacionalnih interesa u ime održavanja raznih ideoloških himera, kao što je bilo i jugoslovenstvo.

Iako je u pitanju bilo očito kršenje ljudskih i građanskih prava, kao i prava na slobodu mišljenja istaknutih srpskih intelektualaca - i to od strane vlade koja je članica NATO i verna saveznica evroatlantske političke orijentacije - ovom prilikom nije se oglasila nijedna međunarodna organizacija, od onih koje se tako prilježno bave odbranom i zastupanjem ljudskih prava i slobode mišljenja.

To sugeriše, kao jedini mogući zaključak, da je autoru puk. Škrbiću onemogućeno da beogradskoj publici predstavi svoje delo isključivo zbog kritičkog stava prema službenom srebreničkom narativu, a ne zbog nedostataka u načinu kako obrazlaže svoju tezu.