Upravo je to suština udžbenika – propaganda u službi dnevnopolitičkih zbivanja, korak napred ka „pomirenju u regionu“. Naučio sam da je Marička bitka bila katastrofa makedonske, a ne srpske države i naroda. Makedonija je, kaže autor, „izgubila samostalnost“.

Režimski mediji neprekidno grade i neguju sliku predsednika kao „heroja i mučenika“, „vođe i spasioca nacije“, „spremnog za žrtvu radi dobrobiti zemlje i naroda“, dok mu o glavi rade „ološi, tajkuni, lopovi i izdajnici iz opozicije“

Premijer kao da je zaboravio šta je u 20. veku naša zemlja doživela upravo od Nemačke, jer ako nas ona u Prvom svetskom ratu, u kome je srpski narod pretrpeo ogromne žrtve i razaranja, i nije neposredno napala, ona je bila glavni podstrekač Austrougarske da to učini.

Svetsko prvenstvo uvek će implicirati sliku sveta u kome svi imaju pravo na pobedu, i u kome neće biti dobrih i loših, civlizovanih i necivilizovanih, superiornih i inferiornih. Oni koji ne mogu podneti tu  sliku sveta, okrenuće se Ligi Šampiona.

Vučić i Nikolić su u vreme mog mandata obećali zapadnim sagovornicima da će oni biti kooperativniji po pitanju Kosova nego što sam to ja. I zato su 2012. na izborima dobili njihovu podršku, nakon što im je postalo jasno da ja nemam nameru da, uprkos svim ucenama i pritiscima, odstupim od svojih jasno definisanih crvenih linija.

U Evropi se osećaju kao kod svoje kuće samo narodi koje je nekoliko vekova grejala mitologija da su oni uvek bili Evropa, a njihovi susedi druge vere nisu. Volterova Evropa, do istočnih granica katoličkog prostora, jedna je duhovna celina.

Kako se ponaša srpska rezervna (opozicijska) posada? Rekao bih da je skoro zanemela pred problemima s kojima je suočena pozicijska posada. Nikakva ozbiljna kritika ekonomskih protivkriznih mera, a kobajagi se zalažu za izbore.

Zemlje istočne Evrope beleže najteže gubitke u stanovništvu u modernoj istoriji, dok je Nemačka pretekla Japan kao zemlja u kojoj je stopa nataliteta najniža u svetu, kada se pravi prosek za poslednjih pet godina. U Italiji i Nemačkoj, gubici su posebno dramatični – 2,3 procenta i 2,7 procenata. 

Fiskalni rajevi uopšte, a Švajcarska posebno, nisu ni glavni pa čak ni sporedni uzroci propasti finansijskog kapitalizma. Oni dakle, ne mogu da budu ni lek protiv kolapsa sistema. Očigledno, lakše je Sjedinjenim Državama ukazati na Švajcarsku nego preispitati same sebe.