Само му још недостаје Шешељ који извлачи његов најпрљавији веш у, рецимо, Утиску недеље. Ипак, да је Запад заиста желео да дестабилизује ову власт, пустио би Шешеља који месец раније, током предизборне кампање.

Ово је време за практичне ствари. Криза која је коначно објављена у Волстриту у јесен 2008.  „појела“ је и последње остатке поверења у „струку и науку“.

Наш заједнички циљ је држава у којој владају закони, а не батинаши, институције које штите интересе грађана а не странака, слобода мишљења и изражавања за све а не само за председникове људе. Потребна нам је држава по мери грађана, а не једног човека.  

Најновији догађај је „Стољеће миран након стољећа ратова“ и то баш на дрвени српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећамира забављати ни један други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

Присуствујемо растанку између тржишта и западног света, између капитализма и средње класе, која се због тога топи као снег на сунцу. Како могу државе да гарантују пензије и друге услуге ако предузетници више не желе да плаћају високе порезе?

Вучић је од Кине узео неколико милијарди долара кредита, које зове инвестицијама, плус им је дао РТБ Бор без пара. Арапима је дао Карађорђево, ПКБ, ЈАТ и велики део Београда, америчком Бехтелу градњу ауто-пута без тендера чија је цена са 500 порасла на 800 милиона!

Идеја да грађани ЕУ преко директно изабраних представника имају важан утицај на избор ЕК представљена је као својеврсна „демократска еволуција ЕУ“, али пракса много више оправдава став да се у Бриселу учвршћује бирократско чудовиште чија конструкција постаје све компликованија и гломазнија и све даља од обичног грађанина.

Тема овог романа јесте и један вид естрадности, карневализације живота на широком плану, коју прате појаве неприхватљиве са традиционалног вредносног становишта и позиција развијене културе, али појаве које се могу регистровати и у естрадности, на пример, холивудског типа.

 Пентагон је својим акцијама фактички покривао позиције терориста Исламске државе, против којих су се бориле јединице Дамаска и Ваздушно-космичких снага Русије. Министарство иностраних послова Русије, као један од  „оператора“ примирја, било је принуђено да прецизира, да током женевских консултација „није било чак ни наговештаја о плановима спровођења операција у том региону“

Одмах сам у себи повезао ствари: Варшавски гето – Косовска Митровица. То ме је подсјетило и на садашњи положај Хрвата у Федерацији који су такођер тамо етнички угрожени и за чија сам се права интензивно борио. Сабравши све то, донио сам одлуку: одох у Косовску Митровицу.