Долазак припадника РОСУ на север Косова прошао је непримећено јер очигледно ни српске службе безбедности, а ни органи власти нису радили свој посао – "превидели" су да је споразум о таблицама престао да важи

Вероватно схватају да би то био узалудан покушај и само губљење времена, јер их ни Влада Србије не би у томе помогла. Што и није неко изненађење, када се зна да је управо она ангажовала консултантску групу Тонија Блера за помоћ у формирању стручних тимова у кабинету председника Владе.

Иза комерцијалне и забавне стране ових програма може стајати пажљиво дизајнирани психосоцијални експеримент. Рејтинг јунака након кључних драмских сукоба осликава реговање друштва у целини на тај исти конфликт

Приштина се Вашингтонским споразумом на годину дана „одрекла“ да аплицира за пријем тамо где и иначе не може да уђе. Колико је лоптица у флиперу суверена и независна – толико је суверена и Вучићева политика

Петооктобарски преврат 2000. године, изведен народним гневом и са снажном подршком страних обавештајних служби, био је идеолошки хетероген и са некомпетентним вођством. Тај поредак није испунио очекивања и наде измученог и осиромашеног народа Србије.

Дакле, било је притисака, било је неповољних споразума, било је капитулација, или полукапитулација – али оваквог фарсичног документа као што је овај потписан у Вашингтону – није било!

Чему урушавање сопственог положаја? Зар заменик председника  косовске владе Бранислав Стојановић само неколико сати пре овог срамног гласања није изјавио да српски представнци „немају практични мeханизам“ да нешто више ураде за наше интересе? 

Уверен сам да у Србији не само да не постоји листа приоритета спортских пројеката, већ нема ни свести о томе да тако нешто треба да постоји. Наша кошаркашка репрезентација је за политичку елиту нека врста тринаестог прасета.

Вучићева велеиздаја оставиће несагледиве последице по Србију и наш народ уколико се хитно не предузму одговарајуће правне и политичке мере

Демократска и отворена борба коју је Милан Грол повео против црвеног једноумља свакако је била у прст у око властима, али је лист, ипак, излазио. Титова влада желела је да представи западној јавности како је у Југославији могуће јавно објављивање и ставова који. се разликују од званичних.