Момчина шћућурен у шуми, данима, нити једе, нити пије, нити дише, нит му расте брада. О физиолошким потребама и не размишља. Наоружани Срби пролазе на метар од њега, и наравно не виде га. Драма се развија, гледаоцима адреналин скаче, сви навијају за момка.

Ријеч је о чињеници да је то споразум који је потписао предсједник Републике Србије као шеф државе са тзв. Косовом, чиме је и де иуре признао тзв. Косово као државу. Од ове чињенице не може нас одбранити ни самообмана

Објашњење које је турска страна означила као мотивацију за свој поступак нема потребну веродостојност. Чак и да је руски СУ-24 заиста на тренутак нарушио ваздушни простор Турске изводећи акцију против ИСИЛ-а, што је мало вероватно, суверенитет и безбедност Турске нису били доведени у питање.

Ради се о добро организованој и институционално етаблираној политичко-пропагандистичкој групацији која настоји да у нашу културу унесе свој пседоуниверзални политичко-литерарни канон о прекорачењу хоризонта порекла као доминантни и свеважећи културни образац.

Разуме се да стање са скупштином и демократијом у Србији није било бајно ни пре четири године (напротив!). Али поглед на овај живописан детаљ и ове две слике из нашег скупштинског живота добра је и пластична илустрација колико смо, у међувремену, у погледу деградације најзначајније демократске институције у држави још додатно "напредовали" 

У будућности Русија ће морати да одговори Турској на идентичан начин, јер не видимо да ће Турска променити своје понашање према терористима не нарочито уколико иза ње стоје САД.

Промена у српском друшву могућа је само под условом да дође до смене генерација. Више од пола века влада једна формација, једна идеологија у више генерација, ваљда је дошло време да Србијом управља нова генерација.

Србија ни на шта није пристала нити икога признала! То што је на „писмену“ потписао грађанин Александар Вучић, само њега као грађанина и обавезује. Јер, председник Републике Србије, ем има само осам, мање-више, протоколарних надлежности, ем нема мандат највишег представничког тела у земљи, Народне скупштине

"Молим вас да ми не замерите, сви знате да сам ја увек озбиљан и да се ретко смејем, али сада у овој прилици не могу да сакријем радост и морам и ја да имам осмех на лицу када смо остварили, ја бих рекао, историјски резултат, који Србију дефинитивно ставља на пут развоја са кога нема повратка."

Да ли је Булатовић успешно антиципирао постхришћанске изливе свеколиког зла, неморала, изопачености, насиља, похлепе и зависти на почетку ХХI века у једном све више тоталитарном свету, који нам се намеће и од светских центара моћи и од њихових карикатуралних локалних клонова?