Коментар дана
|
|
Војислав М. Станојчић
|
четвртак, 09. јул 2015. |
Поједине чланице Европске уније уверене су да ће најефикасније зауставити долазак избеглица ако на својим границама поставе непремостиве препреке или ограде и тако онемогуће улазак азиланата. Слично размишљају и наши северни суседи, Мађари.
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
субота, 25. децембар 2010. |
Подлежући општој параноји, одрасли не штите своју децу, већ пројектују своје страхове на њих. Све радикалније мере предострожности само загорчавају живот људима, а ефекти нових закона су занемарљиви у погледу њихове сврхе – заштите деце.
|
Политички живот
|
|
Цвијетин Миливојевић
|
понедељак, 06. јул 2020. |
Бојим се да ова власт, не само „великог плана“, него било каквог озбиљног, ипак, нема. Можда је чак и Прока Проналазач џаба кречио. А да Србијом влада бахатост, некомпетенција и гола импровизација
|
Коментар дана
|
|
Бранко Павловић
|
четвртак, 09. јул 2015. |

Грчка је показала да је једини пут директна конфронтација са Тројком. И да у томе има итекако маневарског пртостора за веште политчке потезе. И да се само тако стичу симпатије других на Западу.
|
Културна политика
|
|
Василије Милновић
|
среда, 05. јануар 2011. |
Да би се умилили вуковима капитализма, макар и овог домаћег – трајно транзиционог, уметници, очигледно, морају да испуне одређене захтеве и испоштују одређене формуле, како би обезбедили довољну количину потребног новца.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
недеља, 28. јун 2020. |

Недостатак неизвесности у коначни исход избора, али и деловање кооперативних странака које су одлучиле да учествују на овим изборима, показала је сву испразност политичког живота у Србији, али и оправданост опредељења Савеза за Србију за бојкот
|
Коментар дана
|
|
Александар Михаиловић
|
уторак, 30. јун 2015. |
Све више долази до изражаја да су преговори у Бриселу најобичнија фарса и ријалити попут „Парова“, али и да се годинама само губи време, троше ресурси и удаљава од суштине проблема, док су у другом плану они најболнији и најразорнији, здравствени и еколошки проблеми као последица засипања КиМ плутонијумом.
|
Културна политика
|
|
Слободан Ракитић
|
недеља, 19. децембар 2010. |
Поделе су, нажалост, традиционална одлика Срба. И увек су нас скупо коштале. Током деценија и векова те поделе су само продубљивана и добијале су нова политичка својства и облике.
|
Политички живот
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
петак, 26. јун 2020. |
Елита у ЕУ бауља кроз маглу нагомиланих проблема, а решења, ако их понекад привремено пронађу, то је као што су то чинили средњовековни врачеви који су преписивали пијавице ако лек. Да ли вреди чинити неповратне уступке ЕУ за такву ‘надокнаду’? Шта треба да учини Србија у оваквој ситуацији
|
Преносимо
|
|
Милан Динић
|
среда, 05. септембар 2012. |
Појављивање Џакуле и каснији напад Јосиповића на Пуповца упућени су протумачили као потребу нове хрватске власти да изнађе „свог Србина“, будући да је Пуповац, као предводник националне, мањинске странке која је била у коалицијама са претходном влашћу, виђен као „ХДЗ-ов Србин“.
|
|
Преносимо
|
|
Зоран Живковић
|
недеља, 30. септембар 2012. |
Политичке кампање последњих година јесу само скуп шарених лажи. За то су криви политичари, али и грађани који са задовољством гутају те отровне бомбоне...“Шта гласаш то и трпиш!“, могла би да гласи једна нова српска пословица.
|
Економска политика
|
|
Зорица Д. Марковић
|
субота, 29. август 2009. |
Колико домаћих осигураника није добило благовремено терапију, што је за лечење малигних болести најважније, јер су били на незаконитој, комерцијализованој листи чекања и због тога преминули? Ко ће породицама надокнадити губитак најближих?
|
Савремени свет
|
|
Станислав Стремидловски
|
уторак, 24. април 2018. |
Ситуација у погледу могуће појаве у Украјини јединствене помесне православне цркве (ЈППЦ), задобија нове појединости и нијансе. Након што је украјински председник Петро Порошенко изјавио да намерава да упути писмо константинопољском патријарху Вартоломеју, са молбом да се дарује томос о аутокефалности ЈППЦ, свој корак је учинила и Врховна Рада. Њени депутати су већином од 268 гласова подржали ту иницијативу. При томе, гласали су „за“ не само законодавци православне вероисповести, већ и грко-католици, муслимани и атеисти
|
Преносимо
|
|
Квирија центар
|
петак, 14. септембар 2012. |
Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације или једне од националистичких партија, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, алкохолизам, мржњу према Јеврејима и националним мањинама.
|
Економска политика
|
|
Драгољуб Каурин
|
среда, 26. август 2009. |
Србија је потпуно зависна од кредита и финансијске помоћи ММФ-а и Светске банке, те стога приступа својеврсној акробатици у испуњавању захтева. Jедина будућност је у оживљавању државне контроле тржишта и неке врсте економског национализма.
|
Савремени свет
|
|
Патрик Бјукенен
|
субота, 21. април 2018. |
Када је Конгрес овластио ратне чинове Сједињених Држава против Сирије, њеног ваздухопловства или политичког вођства? Када је Конгрес овластио убиство председника Сирије чија нас држава није ни напала?
|
Преносимо
|
|
НСПМ
|
понедељак, 10. септембар 2012. |
И они који нису раније чули за Драгана Коларевића сигурно су чули за "Коларевићев списак" када је његову оставку са места помоћника министра за културу затражио Борис Тадић.
|
Економска политика
|
|
Ружица Мрдаковић-Цветковић и Драган Михајловић
|
понедељак, 24. август 2009. |
Ових дана читамо у новинама да ће грађани добити акције НИС-а у вредности од по 25 евра. Испуњење предизборних обећања или предизборна превара. А можда су грађани криви? Зашто се пријавило њих пет милиона?
|
Савремени свет
|
|
Леонид Нерсисјан
|
петак, 20. април 2018. |
Очекивано, после низа изјава руководстава САД-а, Велике Британије и Француске, догодио се ракетни удар по сиријским циљевима. Како се и очекивало, овај ноћни напад није носио неке реалне војне задатке – циљеви су били непоуздани, а њихово особље благовремено евакуисано.
|
Културна политика
|
|
Босиљка Медић
|
субота, 18. децембар 2010. |
Сам Кустурица небројено пута је подвлачио да му је „лакше било остварити признање на нивоу Југославије, него у Сарајеву“, као што му је, након тога, неупоредиво лакше било да стекне светску славу, него да му се та слава на достојан начин призна у Београду.
|
|