Било је тужно гледати Перину уплашену, изгубљену гримасу, док је думао како да се извуче из незгодне ситуације у коју се несмотрено нашао, а која је озбиљно доводила у питање статус омиљеног београдског Сарајлије, па тиме и ухлебљење код газде.

Влада је почетку кризе пропустила да обезбеди консензус о томе да се неке промене морају спровести у договору са синдикатима, послодавцима, али и опозицијом. За стабилизацију привреде важно је обезбеђење економског кредибилитета.

Сваки пут када неки либерални коментатор тврди да о истинским интересима радничке класе зна више него људи који јој припадају, треба му рећи да из њега говори само ароганција. 

Јер, поштен да будем, Војислава човек може да не воли, може и да га мрзи, може да се слаже, или не слаже, али једноставно, човек мора да га цени... Шешељев повратак у Србији, кад буде, а, и, ако га буде, опет ће, и још једном, променити слику Србије?!

Данас је главнина Американаца на финансијској дијети, док им се породичне финансије још и погоршавају. Они знају да не смеју трошити оно што немају, јер су већ погођени болним последицама тога што су услед вештачки напумпаних дуговања трошили претерано.

 На Косову је увек било тако. Коалиција западних земаља, на челу са Немачком и НАТО-ом као оружаном силом, претворила је 15.000 герилаца и терориста у ослободилачку војску, разбила територијални интегритет једне земље и, уз помоћ Стејт департмента Медлин Олбрајт и бившег финског председника Мартија Ахтисарија, измислила геноцид како би оправдала један нелегални рат

Из стотине обрађених извештаја Државне ревизорске институције Србије, у којима врве драстични примери злоупотребе службеног положаја, ненаменског трошења новца, итд... извучен је Кустурица са бизарним и нехатним привредним преступом његовог књиговодства, и стављен на стуб срама.

У последњих осамдесет година свет се променио, али су неке ствари остале исте. У темељима свих економских криза, од глобалних попут кризе из 1929. или 2008. године, до регионалних препознаје се економска политика утемељена на заблудама 18. века.

Кардинална грешка почињена у XX веку била је вера у неограничену националну независност, неолиберални поредак захтева принудну изономију, исти закон за све, насупрот илузији о аутономији и властитим законима

Волео бих да Србија буде земља са двоја врата. Са једним вратима на Западу, а другим на Истоку. Моја жеља је да спојимо Исток и Запад. На Западу постоје технологије, на Истоку енергетски ресурси и сировине. Те две стране је потребно објединити.