Политички живот
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
уторак, 12. јануар 2021. |
Прича са „државним ударима“, „атентатима“ и „прислушкивањем“ има сличну психолошки-мотивациону и интегративну функцију. Нема сумње да ће се то пре или касније завршити као у оној причи о баби и вуку. На крају им нико више неће ништа веровати, чак и ако случајно буду у праву.
|
Коментар дана
|
|
Небојша Вуковић
|
субота, 07. мај 2016. |
Чини се, да не стоје ни тврдње како је рекламна порука коалиције Двери и ДСС-а била најкреативнија и најквалитетнија. Да је била таква, она би коалицију, упркос медијским нападима, избацила далеко изнад цензуса. А није. Поред тога, за просечног српског бирача, најбоља је јасна, и недвосмислена порука, а не она која буди различите, често разливене асоцијације код образованијег дела популације
|
Културна политика
|
|
Драгана Трифковић
|
петак, 01. јул 2011. |
Ташмајдан је један од најзначајних културно-историјских простора у Београду. Садашњи изглед парка резултат је краткорочних предизборних интереса председникаа Тадића и његове странке која је на власти у Београду.
|
Политички живот
|
|
Мирослав Самарџић
|
уторак, 19. јануар 2021. |

Вишестраначки систем у Србији фактички је престао да постоји. Једна партија, Српска напредна странка (СНС), и њен лидер, Александар Вучић, имају сву власт у својим рукама
|
Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
уторак, 03. мај 2016. |
Правни пут кроз управо насталу изборну конфузију изгледа отприлике овако. Учесник на изборима може да поднесе приговор уколико сматра да је повређено изборно право. Рок је само 24 сата од уочене повреде, донете одлуке или пропуста и РИК о томе одлучује у року од 48 сати.
|
Културна политика
|
|
Јована Папан
|
среда, 29. јун 2011. |
Извесна Челзи Хендлер, у својој емисији „Челзи у ситне сате“ сочно је извређала Србе и Србију, због тога што су извиждали Ејми и своје незадовољство њеним наступом исказали на друштвеним мрежама.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
субота, 09. јануар 2021. |
Постоје људи који немају елементарно осећање стида, зато је и могуће да С. Басара и даље тврди да је „почев од Вучића, закључно са последњим амалином у Србији, сви (који хоће да знају) добро знају да је радикалска филозофија „народне државе“ концепт (легитиман, али дијаметрално супротан концепту либеално-демократске грађанске државе од кога нисам одступио ни за „и“)
|
Коментар дана
|
|
Никола Н. Живковић
|
понедељак, 25. април 2016. |
Рачунао сам да ће патриотски блок, и под тим неповољним условима, да освоји неких петнаест, па можда и двадесет одсто гласова. А то се и могло догодити, да америчким окупаторима нису помогли и „српски патриоте и националисти“.
|
Културна политика
|
|
Драгољуб Даниловић
|
петак, 01. јул 2011. |
Утицајни интелектуални кругови у Србији, окренути према америчком и западноевропском моделу живота, оспоравају сопствену државу, народ, цркву, све институције којима су Срби донедавно поклањали највеће поверење.
|
Политички живот
|
|
Документи
|
недеља, 19. децембар 2021. |
Kао посебно опасан – у смислу негативног преседана – намеће се најављени референдум о промени устава, заказан за 16. јануар 2022. године, за који, по нашем дубоком уверењу, нема никакве преке потребе
|
|
Савремени свет
|
|
Слободан Голубовић
|
недеља, 11. август 2019. |
Кључни квалитет Сандерсове кампање из 2016. године била је њена јасноћа. Мантрајући бројке о „1% који има више од 90%“ сенатор из Вермонта урезао је у свест САД-а идеју о друштвеној неједнакости. Ове идеје, довеле су до појма оно што су грађани области Великих језера осећали већ дуго
|
Преносимо
|
|
Весна Пешић
|
среда, 03. април 2013. |
Печатовци, нашисти, деесесовци, радикали и нспмовци су схватили да од сада могу сами за себе да уживају у сопственом срБству, као личној ствари, али без претензија на политику.
|
Економска политика
|
|
Небојша Катић
|
среда, 17. фебруар 2010. |
Политика курса је важан развојни инструмент којим неразвијене земље могу да поправе своју конкурентску позицију. За развијене земље сопствена валута је важан сигурносни вентил у случају кризе, и то се сада јасно види. Грчка и Шпанија би лакше изашле из кризе да нису таоци јаког евра.
|
Савремени свет
|
|
Мирослав Самарџић
|
понедељак, 15. јул 2019. |
Долазак Џереми Корбина на чело Лабуристичке партије и Брегзит представљају догађаје од великог значаја. Они су показатељ губитка владавинских капацитета естаблишмента. Неолиберлна хегемонија декласирала је не само економију и друштво него и политичку класу
|
Преносимо
|
|
Милан Динић
|
недеља, 24. март 2013. |
Тако смо протеклих 14 година били сведоци тога да се све теже, тише, стидљиво и дискретно говорило о злочину који је почињен над Србијом 1999. Тако је, рецимо, реч агресија временом замењена речима бомбардовање или интервенција.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
недеља, 14. фебруар 2010. |
Управо је поређење са земљама источне Европе, које тако радо користе српски политичари када објашњавају да је српска економија на правом путу, аргумент који показује колико се ММФ-у и Алберту Јегеру не може веровати.
|
Савремени свет
|
|
Марк Вајсброт, Џефри Сакс
|
недеља, 07. јул 2019. |
Санкције су смањиле унос калорија код становника, повећале болест и смртност (и за одрасле и за новорођенчад), и раселиле милионе Венецуелаца који су побегли из земље као резултат погоршавајуће економске депресије и хиперинфлације.
|
Преносимо
|
|
Ноам Чомски
|
субота, 23. март 2013. |
Србија, наравно, има своја права на Косову, којих ће се сада очигледно одрећи, али приступање Европској унији је у овом тренутку прилично дубиозан потез. Чак и под условом да ће вас Европа прихватити, што ни у ком случају није извесно. Знате, Европа је веома расистички настројена према идеји да у Унију уђу Срби, тако да то неће бити тако једноставно.
|
Економска политика
|
|
Драган Митровић
|
петак, 12. фебруар 2010. |
Мит о неконтролисаном тржишту централна је догма неолибералне идеологије. Иза ове интриге крије се сурова борба за контролу тржишта коју слободно можемо назвати политиком, и то оном најбитнијом за судбину сваког слободног човека.
|
Савремени свет
|
|
Владимир Јевтић
|
субота, 04. мај 2019. |
Ко је генерал Хафтар? Он је имао бурну прошлост. Помагао је пуковнику Моамеру Гадафију да дође на власт 1969. год. И од тада је био пуковников миљеник, међутим после неуспешног рата са Чадом он одлази у Америку где је и сарађивао са ЦИА-е. Претходно био је на школовању у Русији и наводно говори руски језик. Он се након свргавања Гадафија враћа из Америке где окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата наставља борбу против исламских терориста. За ту борбу је добио пуну подршку Москве у којој је и боравио неколико пута по повратку у земљу
|
|