Кључни квалитет Сандерсове кампање из 2016. године била је њена јасноћа. Мантрајући бројке о „1% који има више од 90%“ сенатор из Вермонта урезао је у свест САД-а идеју о друштвеној неједнакости. Ове идеје, довеле су до појма оно што су грађани области Великих језера осећали већ дуго

Печатовци, нашисти, деесесовци, радикали и нспмовци су схватили да од сада могу сами за себе да уживају у сопственом срБству, као личној ствари, али без претензија на политику.

Политика курса је важан развојни инструмент којим неразвијене земље могу да поправе своју конкурентску позицију. За развијене земље сопствена валута је важан сигурносни вентил у случају кризе, и то се сада јасно види. Грчка и Шпанија би лакше изашле из кризе да нису таоци јаког евра.

Долазак Џереми Корбина на чело Лабуристичке партије и Брегзит представљају догађаје од великог значаја. Они су показатељ губитка владавинских капацитета естаблишмента. Неолиберлна хегемонија декласирала је не само економију и друштво него и политичку класу

Тако смо протеклих 14 година били сведоци тога да се све теже, тише, стидљиво и дискретно говорило о злочину који је почињен над Србијом 1999. Тако је, рецимо, реч агресија временом замењена речима бомбардовање или интервенција.

Управо је поређење са земљама источне Европе, које тако радо користе српски политичари када објашњавају да је српска економија на правом путу, аргумент који показује колико се ММФ-у и Алберту Јегеру не може веровати.

Санкције су смањиле унос калорија код становника, повећале болест и смртност (и за одрасле и за новорођенчад), и раселиле милионе Венецуелаца који су побегли из земље као резултат погоршавајуће економске депресије и хиперинфлације.

Србија, наравно, има своја права на Косову, којих ће се сада очигледно одрећи, али приступање Европској унији је у овом тренутку прилично дубиозан потез. Чак и под условом да ће вас Европа прихватити, што ни у ком случају није извесно. Знате, Европа је веома расистички настројена према идеји да у Унију уђу Срби, тако да то неће бити тако једноставно.

Мит о неконтролисаном тржишту централна је догма неолибералне идеологије. Иза ове интриге крије се сурова борба за контролу тржишта коју слободно можемо назвати политиком, и то оном најбитнијом за судбину сваког слободног човека.

Ко је генерал Хафтар? Он је имао бурну прошлост. Помагао је пуковнику Моамеру Гадафију да дође на власт 1969. год. И од тада је био пуковников миљеник, међутим после неуспешног рата са Чадом он одлази у Америку где је и сарађивао са ЦИА-е. Претходно био је на школовању у Русији и наводно говори руски језик. Он се након свргавања Гадафија враћа из Америке где окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата наставља борбу против исламских терориста. За ту борбу је добио пуну подршку Москве у којој је и боравио неколико пута по повратку у земљу