Stoga, kada i ako dođe do reforme Ustava, prembula mora ostati netaknuta. Ona je državotvorni zavet, jer izražava nepokolebljivu težnju da Srbija sačuva KiM i odbrani svoj teritorijalnu celovitost pravnim i demokratskim putem.

Srbija je digla ruke od sopstvenog jezika i kulture i rezultat popisa u Crnog Gori svedoči o tome. I upravo zbog toga on zaslužuje kudikamo više pažnje, i kudikamo više zabrinutosti, nego što mu je naša javnost posvetila.

Jasno je da se naš današnji odnos prema Jasenovcu, kao mestu najvećeg srpskog stradanja, nije ozbiljnije promenio, a o tome svedoči i očita marginalizacija izložbe o Jasenovcu 1941-1945.godina

 Sve u svemu, izložba „necenzurisane laži“ bila je pucanj u prazno – ako je cilj bio da se kvalifikovana javnost ubedi kako u Srbiji nema cenzure i diktature. Ali ne treba imati ni trunku sumnje da će efekat biti postignut kada je reč o naprednjačkom biračkom telu – starijem, slabo informisanom i obrazovanom

Erozija moralne dimenzije kapitalističkog sistema dovela je do toga da su pohlepa i strah glavni pokretači sistema. Pohlepa i strah zamenili su odmerenost i sigurnost. Umesto na moral, veru i savest novi kapitalizam se oslanja na zakone, interes i profit.

Ekonomsko usporavanje u EU, kriza i mogući raspad evrozone, kao neuspešnog i taštog elitističkog projekta, i određeno zatvaranje pojedinih velikih ekonomija na svetu ne ulivaju poverenje u liberalni globalni trgovinski i investicioni sistem. Potrebne su u rezervi nacionalne strategije o tome šta činiti ako se nastavi navedeni nepovoljni razvoj stvari. 

Rat sa NATO je prošao, ako je prošao. Istina, ne bombarduju nas, ali zato nam, kao gest svoje dobre volje - otimaju - teritoriju. Kosovo i Metohiju, uz lakonsko objašnjenje: to je realnost i situacija na terenu.

Šablon koji podrazumeva vladajuću kleptokratiju na vrhu i prezaduženu radnu snagu na dnu – sa slabim ili nepostojećim sindikatima, uz minimalnu zaštitu na radnom mestu – pozdravljen je kao poslovno-prijateljski model koji ostatak sveta treba da oponaša.

Da bi se pozicija Narodne Republike Kine danas razumela bitno je uzeti kao polaznu tačku reforme koje je započeo Deng Sjaoping. Na sednici Komunističke partije 13. decembra 1978. on je rekao da je Kini „potreban veliki broj ljudi koji se usuđuju da misle, istražuju nove načine i proizvode nove ideje”, a u suprotnom „neće biti moguće izvući zemlju iz siromaštva, a još manje prevazići napredne države”.

Nadam se da će dijalog imati teme i tempo koji Srbiji odgovara. Ipak, bilo šta da se desi u budućnosti, priča o Kosovu i Metohiji i Velikoj Albaniji ovim se neće završiti. Ona tek počinje.