Na poslednjoj sednici Glavnog odbora se jasno mogla videti ta transformacija DSS u SNS, kada je besna rulja počela da dobacuje našim najuglednijim članovima sa Kosova i Metohije, Marku Jakšiću i Slaviši Ristiću. Nastavak te ružne slike, bile su uvrede na račun našeg poslanika Đorđa Vukadinovića, izrečena na najprimitivniji način.

Pitanje o ulozi intelektualca u svetu, o njegovom pozivu i odgovornostima, u tom smislu nije neko izolovano „akademsko pitanje“, koje prvenstveno treba da pobudi interesovanje „naučne javnosti“, već pitanje koje se bitno tiče ljudskog umnog interesa.

U shvatanju naprednjačke vlasti objektivna odgovornost se iskazala u novoj ministarskoj dužnosti Nebojše Stefanovića. To znači da Vučić neće dati nijednog funkcionera naprednjačkog režima, jer bi tako pokazao svoju političku slabost

Rođenje Srpske na Svetog Stefana je uvek više bilo stvar proviđenja, nego nekog naročitog planiranja ili političke tehnologije. Ovo mnogim Srbima nije jasno, a bosanskim muslimanima nije jasno nikako, i samo zato su bili u stanju da pomisle da je Srpskoj bilo moguće ukinuti Dan njenog rođenja i posvećenja.

Kome Pančić misli da se ruga u lice ovim nezaboravnim tekstom? Otkud mu ideja da ravnopravnost naroda može da proizvede besmislice koje ćemo poštovati i diskriminaciju pred kojom ćemo žmureti?

Pošto sva naprednjačka propaganda, u poslednje dve godine, liči, kao jaje jajetu, na, neka mi Bog oprosti, nemačku nacionalsocijalističku (pre početka Drugog rata), posle uvođenja svevidećeg oka i uha „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Cela Nemačka sluša/čuje Firera putem narodnog prijemnika (jedinog radija)" – za očekivati je uskoro i fatalističke naprednjačke poruke tipa „Unsere letzte Hoffnung AN - Naša poslednja nada AV"

 Da li će premijer Vučić, koji nas inače stalno zasipa podacima o poboljšanoj naplati poreza i ostalih davanja kao i  svrshodnosti štednje i smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, priupitati svog bliskog saradnika koliko je koštala ova  svadba decenije u njegovoj kruševačkoj nahiji? 

Ljubinka Trgovčević je opisujući nadmeni i hvalisavi tip Srba u stvari demonstrirala mnoštvo autostereotipa, a sve u težnji da se suočimo sa realnim stanjem u našem društvu i to bez jasno izražene želje da upoznamo druge narode, zaključujući da smo bolji od ostalih.

Ako hoćemo i jedno i drugo, moramo se provući kroz Scilu i Haridbu demokratije i suverenosti, što je zapravo tesnac između zapada i istoka. Ova Rezolucija Evropskog parlamenta na izričit način nam pokazuje prirodu ove dileme. Zadatak buduće vlasti Srbije, kada dođe na političku scenu, nije da se opredeli nego da praktično rešava ovu dilemu

I sve bi to bilo samo još jedna otužna srpska politička priča o „upodobljavanju“ lokalnih vlasti sa republičkom, da Aleksandar Vučić nije rešio da od Bele Palanke napravi „pokaznu vežbu“ enormno poraslog rejtinga SNS-a