U svakom slučaju, neposredni zadatak svih srpskih političara, intelektualaca i javnih delatnika u narednom periodu biće da se ova haška presuda u istorijskom i etičkom smislu diskvalifikuje, a u pravnom smislu poništi, kao i ostale skandalozne odluke ovog suda koji, ovakav kakav je, nikada nije ni trebalo da bude formiran.

Kome Pančić misli da se ruga u lice ovim nezaboravnim tekstom? Otkud mu ideja da ravnopravnost naroda može da proizvede besmislice koje ćemo poštovati i diskriminaciju pred kojom ćemo žmureti?

Vučićeva vlast počivala je do sada na podršci koju je dobijao sa zapada. On sada pokušava da se reorijentiše naročito prema Kini. Krleža bi rekao da traži novog gospodara kako bi nastavio da rotira oko tuđe osovine na sve četiri strane kompasa.

Izgleda da je od nekadašnje Velike Srbije i granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica za Vojislava Šešelja danas sasvim prihvatljiva pretkumunovska Srbija ili bolje reći Beogradski pašaluk.

Ljubinka Trgovčević je opisujući nadmeni i hvalisavi tip Srba u stvari demonstrirala mnoštvo autostereotipa, a sve u težnji da se suočimo sa realnim stanjem u našem društvu i to bez jasno izražene želje da upoznamo druge narode, zaključujući da smo bolji od ostalih.

Za zaključivanje i ratifikaciju temeljnog ugovora - za SPC su POTPUNO NEVAŽNI postojeći ili budući crnogorski propisi, kao što to potvrđuje ratifikovani Temeljni ugovor CG i Svete Stolice potpisan u Vatikanu i u kome stoji „Crna Gora priznaje javno pravni subjektivitet Katoličke crkve, u skladu sa načelima USTAVA i KANONSKIM PRAVOM Katoličke crkve“

 U prevodu, mi ćemo potpuno prihvatiti da budemo plavljeni iznova i iznova, ali se suprotstaviti MMF-u nećemo jer bi to bilo vraćanje u srednji vek. A i hvale nas, a to onda znači hvale Vučića.

Postavlja se pitanje da li vlada koja ne može da se složi oko osnovne koncepcije, koja ne zna na koji način voditi ekonomsku politiku, ima sposobnosti da donosi i mnogo specifičnije i sofisticiranije mere?

Dakle, indikator je potpuno beskoristan. To je samo broj koji se u nekom trenutku učinio kao atraktivan nekakvom službeniku u „ministarstvu za propagandu,“ neformalnom ministarstvu koje u ovoj vladi ima najbolje rezultate.

Ovo ruženje dečjeg sveta govori nam da za specijalno vaspitanje u Srbiji nije zadužen samo Jelko Kacin. Izvan čiste politike postoji neosvojen prostor kapitalističkog sistema vrednosti, neobične aksiologije imune na dugu tradiciju.