Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. 

Evro je ideologija. To je zbog toga što se od njegovog uvođenja smatralo da je on jedina mogućnost. Navodno – nije bilo alternative. Mada je čitav niz ekonomista ukazivao na scenario koji se sada odigrava, njihovi stavovi nisu bili uzimani u obzir.

U poslednje vreme, nakon potpisanog sporazuma u Vašingtonu, u Srbiji su se ponovo pojavila mišljenja kako su nam SAD prijateljski naklonjene, i kako smo po nečemu kulturološki bliski. SAD su velika i moćna država, i svi vole da traže sličnosti sa pobednikom

Mora mu se, i mrtvom, čestitati na beskompromisnosti i dosljednosti sa kojima je taj Srbisimus mrzio Bošnjake, Albance, Hrvate, Crnogorce i Evropu isključivo zato da bi time prema svom narodu pokazao ljubav kakva nikad ni u jednom srbskom srcu nije planula od Kosova naovamo...

Ćuti se i zbog umešanosti MMF-a u sve ove mutne radnje "svetske finansijske mafije". I na Islandu, kao i u Grčkoj, MMF se pojavljuje kao neka vrsta iznuđivača koji je tu da izvrši pritisak da se vrate dugovi.

Doba evropske hegemonije u svetskom kapitalističkom sistemu odavno je prošlo. Ekonomski uspon Dalekog istoka doveo je do radikalnih promena u odnosima snaga. Iako moć SAD opada one su i dalje svetska super sila. Evropska unija u toj novoj situaciji  zbog svoje privredne sklerotičnosti i političke podeljenosti lako može postati periferija na Evroazijskom kontinentu

Gde je logika da devizne rezerve plasiramo u depozite zapadnih banaka uz simboličnu kamatu, a one tim istim novcem kupuju trezorske zapise našeg ministarstva finansija (ili zapise NBS) ili odobravaju kredite građanima Srbije uz lihvarske kamatne stope.

Država blagostanja mora da bude usidrena u ustavno rekonstituisanoj nadnacionalnoj evropskoj političkoj tvorevini. Ukoliko do toga ne dođe, narodi i njihove države  plivaće kao drvo  na talasima prekograničnog neobuzdanog tržišta

Postoji u nas prećutni konsenzus da Srbin može biti žrtva isključivo rijalitija, sopstvene zablude da je naročit zato što je potomak predaka koje ne zaslužuje i činjenice da nas je vazda previše da bi nas bilo premalo!