Sukob Izraela, Amerike i Irana - Kraj ili doviđenja u sledećem ratu

Konačno je, posle 20 meseci kretanja od lošeg ka gorem, sa Bliskog istoka stigla neka dobra vest – Iran i Izrael dogovorili su se o primirju posle 12 dana intenzivnih neprijateljstava, a Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, trijumfalno je objavio da je to kraj rata koji je počeo 13. juna, napadom Izraela na Iran. Koliko će ovo krhko primirje potrajati, niko za sada ne može da predvidi.

Ipak, ništa nije delovalo da vodi tom ishodu kada su u nedelju rano ujutru američki avioni specijalnim bombama GBU-57, do sada neprimenjenim, izveli napade na nekoliko ključnih iranskih nuklearnih postrojenja uključujući Fordo, najbolje obezbeđen, ukopan duboko u planinama u blizini svetog šiitskog grada Koma, ali i Natanz i Isfahan, koje je u prethodnim danima bombardovala izraelska avijacija. Američki napad je usledio samo dva dana pošto je Tramp rekao da daje još dve nedelje pregovorima i diplomatskim rešenjima pre nego što odluči da li će da napadne Iran.

Usledila je intenzivna razmena napada Izraela i Irana, uz pretnje Irana da će sigurno odgovoriti na napad Amerike. U najžešćem bombardovanju Teherana do sada, u nedelju popodne izraelske rakete pogodile su i kapiju zatvora Evin na severu grada, uz ljudske žrtve i povređene, kao i bizarni sat na Palestinskom trgu koji odbrojava vreme do kraja postojanja Izraela. Palestinski trg nalazi se inače u gusto naseljenom centralnom delu grada, a Evin je još od vremena šaha Reze Pahlavija, potom posle pobede Islamske revolucije 1979, zloglasni simbol mesta gde završavaju najveći protivnici režima.

Snimak raketa iznad Dohe, Katar, 23. jun 2025.

Najavljeni odgovor Irana

Svet se sledio kada su u ponedeljak popodne počele da stižu slike iz Dohe, glavnog grada Katara, na kojima se videlo da nebo paraju rakete i da dejstvuje protivvazdušna odbrana, a Iran je objavio da je napao američku vazduhoplovnu bazu El Udeid udaljenu pedesetak kilometara od Dohe. Srećom, brzo se ispostavilo da su o napadu unapred obavešteni i Katar i SAD, da je baza ispražnjena pre toga i da u napadu nije bilo ni žrtava ni bilo kakve štete.

Kasniji izveštaji su govorili da je veliku ulogu u pregovorima imala katarska diplomatija, na čelu sa katarskim emirom Tamimom bin Hamom el Tanijem. Katar, inače, od svih arapskih država u Persijskom zalivu ima najbolje odnose sa Iranom, sa kojim deli i najveće gasno polje na svetu, Južni Pars.

Bila je to kopija situacije iz januara 2020, kada su Amerikanci u raketnom napadu ubili u Bagdadu komandanta specijalnih snaga iranske Revolucionarne garde generala Kasema Solejmanija, jednu od simbolički najvažnijih ličnosti u Iranu (Solejmani je u Irak došao na unapred dogovoren sastanak). Iran je zapretio teškom odmazdom, ali je napad na američku vojnu bazu u Iraku bio najavljen i prošao je bez žrtava. Teheran je reagovao i „sačuvao obraz“, ali je dalja eskalacija izbegnuta.

Svega nekoliko sati posle raketiranja El Udeida, Tramp je objavio da je dogovoren prekid vatre između Izraela i Irana i da su na to pristale obe strane. Kasniji izveštaji su govorili da je veliku ulogu u pregovorima imala katarska diplomatija, na čelu sa katarskim emirom Tamimom bin Hamom el Tanijem. Katar, inače, od svih arapskih država u Persijskom zalivu ima najbolje odnose sa Iranom, sa kojim deli i najveće gasno polje na svetu, Južni Pars.

Zgrada pogođena u raketnom napadu Irana, Berševa, Izrael, 24. jun 2025.

Neposredno pred početak primirja, Teheran i Tel Aviv su ponovo razmenili baražnu vatru. U iranskim raketnim udarima pogođena je i stambena zgrada u Berševi u kojoj je poginulo četvoro ljudi i više desetina povređeno; u izraelskim napadima u provinciji Gilan na severu zemlje, pored Kaspijskog mora, poginulo je devet ljudi i 33 povređeno. Nuklearni naučnik Mohamad Reza Sadigi ubijen je u centru Teherana.

„Pobede“ i posledice

Kako to biva u sličnim prilikama, svi su proglasili pobedu. Iranski državni TV kanal IRIN objavio je prekid vatre navodeći da je on „nametnut“ Izraelu nakon „uspešnog“ iranskog napada na američku bazu u Kataru, i da je Tramp „molio“ za prekid vatre nakon napada Irana.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je proglasio „istorijsku pobedu“ i rekao da je Izrael ostvario sve svoje ciljeve, uništio iranski nuklearni program i razorio iranske kapacitete za proizvodnju i lansiranje raketa dugog dometa kojima je Izrael bio ugrožen.

Predsednik SAD Donald Tramp pre polaska na samit lidera NATO-a u Hagu, 24. jun 2025.

Tramp je odmah posle američkog bombardovanja nuklearnih postrojenja izjavio da su mete napada „potpuno uništene“, podsmevao se iranskom odgovoru u vidu najavljenog napada na bazu u Kataru, a proglašavanje „kraja rata“ u njegovoj režiji bilo je puno trijumfalizma

Tramp je odmah posle američkog bombardovanja nuklearnih postrojenja izjavio da su mete napada „potpuno uništene“, podsmevao se iranskom odgovoru u vidu najavljenog napada na bazu u Kataru, a proglašavanje „kraja rata“ u njegovoj režiji bilo je puno trijumfalizma. Istina, pre odlaska na samit NATO-a u Hagu ljutnuo se na obe strane zbog kršenja primirja, malo više na Tel Aviv jer je javljeno da su dve izraelske rakete pale na Teheran, a demantovana je vest da je Iran raketirao Izrael.

Na stranu ritualno busanje u prsa, vredi pogledati neke od rezultata svega što se od 13. juna dešavalo. Najpre, ono najvažnije, nisu pređene krajnje crvene linije, Izraelci i Iranci nisu bombardovali jedni drugima nuklearne elektrane, što bi izazvalo kataklizmu sličnu Černobilu; nije zatvoren moreuz Ormuz u Persijskom zalivu, čime je Iran pretio, niti su jemenski Huti krenuli u intenzivne napade na brodove u Crvenom moru, što bi zajedno gurnulo čitav svet u novi „naftni šok“ i posledičnu ekonomsku krizu.

No, pređene su neke druge crvene linije, od čega je čitav svet strepeo decenijama. Kada su prošle godine u dva navrata Izrael i Iran razmenili raketne napade, bilo je to prvi put da su ove dve zemlje gađale teritoriju jedna drugoj, posle decenija „podzemnog rata“ u vidu diverzija, atentata, sajber napada, ratovanja preko posrednika… Ti napadi su bili (ne otvoreno) najavljivani, kalibrisani tako da ne nanesu veliku štetu i izazovu stradanja ljudi, ali su vodili ovome što se desilo.

Zgrada u Teheranu pogođena u izrealskom napadu 25. juna 2025.

A to je prvi direktan sudar Izraela i Irana, i prvi direktan napad Sjedinjenih Država na Iran. Time je otvoreni rat ove tri zemlje „normalizovan“, i svaki sledeći sukob polaziće od te linije koja je pogurana napred kao nikada u prethodnih 45 godina. Ne treba sumnjati da će tih sukoba biti, jer sve proglašene „pobede“ ogolile su i slabosti sukobljenih strana i pokazale da ni na jednoj ne postoji ozbiljno promišljanje o daljoj budućnosti i bilo kakvom kompromisu.

Iran sam u ratu

Iran je zvanično objavio da je u izraelskim udarima ubijeno 610 ljudi i 4746 ranjeno, od toga veliki broj dece, žena i civila. Ubijani su i nuklearni naučnici, visoki oficiri Revolucionarne garde, vojske, oštećena su brojna nuklearna postrojenja, fabrike i skladišta oružja, vojni i energetski objekti, infrastruktura…

Izraelski avioni su bez problema stizali i do najudaljenijih kutaka zemlje jer iranska protivvazdušna odbrana nije sposobna da ih ugrozi. Dva puta je bombardovan Mašhad, na istoku zemlje, više od 1000 kilometra daleko od Teherana. Za vreme iransko-iračkog rata (1980-88) milioni Iranaca su izbegli u Mašhad jer tako daleko nisu mogli da dobace irački projektili Skad i avioni. No to se promenilo u modernom dobu.

Mauzolej imama Reze, Mašhad, Iran

Izrael je sigurno time hteo da pokaže i da niko nigde nije bezbedan, ali su ti napadi bili i simbolički. Mašhad je i „sveti grad“ u koji dolaze milioni šiitskih hodočasnika svake godine, to je mesto gde je u monumentalnom mauzoleju sahranjen osmi imam Reza, jedini od šiitskih imama čije telo počiva u Iranu. Sveta mesta u ovom ratu, srećom, nisu gađana ni na jednoj strani.

Od kako je obogaljivanjem Hamasa, Hezbolaha i padom Bašara el Asada pukao „šiitski polumesec“ i „osovina otpora“ prema Izraelu, koje je Iran decenijama kreirao i u njih ulagao, Iran je ostao praktično bez regionalnih saveznika koji mu mogu u slučaju rata priteći u pomoć, osim jemenskih Huta koji jesu borbeni i prkosni, ali ne mogu biti nikakav jači oslonac. To je ovaj rat potpuno ogolio. Tlapnje o uništenju Izraela nikada nisu imale smisla, sada pogotovo.

Iran je u dubokoj defanzivi, u kojoj može da poziva na pregovore koje druga strana ignoriše, poput Izraela, ili ih prihvata pa krši, kao Vašington. Može da se brani onako kako se branio, ali i da odbranu radikalizuje zatvaranjem Ormuskog tesnaca, udarom po izraelskim nuklearnim postrojenjima, napadom na američke baze u zemljama Persijskog zaliva – za to mu ne bi bile potrebne rakete dugog dometa, prekoputa su Irana.

Američke vojne baze na Bliskom istoku

Jeste Gvozdena kupola, kako kažu, zaustavljala 90 odsto iranskih raketa, ali su opet mnoge padale po izraelskim gradovima, energetskim objektima, ubijale ljude. Sve to je bilo neuporedivo sa ranijim raketiranjima od strane libanskog Hezbolaha, Hamasa, Huta

Teheran očigledno izbegava i ne želi takvu radikalizaciju jer je svestan da bi posle takvih poteza teško postradao, i ne bi trebalo dovoditi ga u poziciju da bude pod takvim udarima da prestane da razmišlja o posledicama odgovora.

Izraelski ciljevi

Što se tiče Izraela, trijumfalizam zbog pokazane vojne nadmoći nad Iranom nema mnogo smisla. Jeste Iran daleko više postradao u svakom smislu, ali se Izrael našao u situaciji u kakvoj nije bio od svog osnivanja, ni tokom prvog Zalivskog rata kad je Irak na njegovu teritoriju ispaljivao Skadove, ni tokom ostalih ratova sa arapskim susedima.

Jeste Gvozdena kupola, kako kažu, zaustavljala 90 odsto iranskih raketa, ali su opet mnoge padale po izraelskim gradovima, energetskim objektima, ubijale ljude. Sve to je bilo neuporedivo sa ranijim raketiranjima od strane libanskog Hezbolaha, Hamasa, Huta.

Satelitski snimak kratera i pepela u postrojenju za obogaćivanje uranijuma Fordo posle američkih vazdušnih napada, Iran, 22. jun 2025.

Ne deluje da su ostvareni proklamovani ciljevi napada na Iran, poput potpune „demontaže“ nuklearnog programa Teherana. Nuklearni objekti sigurno su teško oštećeni, mada se ne zna koliko, pobijeni su brojni atomski fizičari, no iranski zvaničnici ponavljaju da imaju dovoljno znanja da nuklearni program nastave. Mohamad Eslami, šef iranske Organizacije za atomsku energiju, rekao je da su već u toku pripreme za njegovu rehabilitaciju. To će potrajati, ali moguća reakcija Teherana na agresiju Izraela i Sjedinjenih Država može da bude stvarni pokušaj da napravi nuklearnu bombu, kao „sredstva odvraćanja“.

Jer, pregovori su se, sa gledišta Teherana, pokazali kao bespredmetni. Ugovor o minimalnom obogaćivanju uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija sklopljen 2015. sa administracijom Baraka Obame, koji je tri godine odlično funkcionisao, pocepao je Donald Tramp 2018; usred skorašnjih pregovora sa Vašingtonom, napao ih je Izrael, koji ponavlja da sa Iranom nema o čemu da se pregovara; dva dana pošto je Tramp izjavio da će dati dve nedelje pregovorima i diplomatiji, Amerika je napala nuklearne objekte u ovoj zemlji. Nabrajajući sve to, posle poziva iz sveta, uključujući Vašington, da se vrate pregovorima, jedan iranski zvaničnik je zavapio: „Sa kim i o čemu da pregovaramo?“

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi na sastanku Upravnog odbora IAEA, Beč, Austrija, 23. jun 2025.

Uzalud je Grosi, kada je napad već bio u toku, izjavljivao da nema dokaza da je Iran ikada pokušavao da napravi bombu, iz Teherana su mu poručili da je kasno za „vađenje“.

Osim toga, poverenje Teherana u Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) je na nikad nižim granama, pošto je izveštaj agencije objavljen desetak dana pre napada Izrael iskoristio kao povod za početak rata, tvrdeći da se iz reči Rafaela Grosija, šefa Agencije, vidi da je Iran sposoban da napravi devet bombi u kratkom roku. Uzalud je Grosi, kada je napad već bio u toku, izjavljivao da nema dokaza da je Iran ikada pokušavao da napravi bombu, iz Teherana su mu poručili da je kasno za „vađenje“. Iran je najavio da će njegova Organizacija za atomsku energiju obustaviti saradnju sa IAEA dok ne bude dobila garancije za bezbednost nuklearnih postrojenja.

Pozivi na promenu režima 

Ako govorimo o pomenutoj „potpunoj demontaži“ iranskog nuklearnog programa i načinu na koji bi Iran prestao da bude pretnja Izraelu, iz izjava izraelskih zvaničnika, što otvorenih, što dvosmislenih, vidi se da misle da bi tako nešto bilo moguće kada bi se promenio režim u Teheranu, mada se tvrdilo da to nije cilj ovog rata.

Na tu promenu čas poziva, čas to negira i Donald Tramp, a istakao se i nemački kancelar Fridrih Merc, svojom skandaloznom izjavom na samitu G7 da „Izrael ima hrabrost da obavi prljavi posao za sve nas napadom na Iran, čija je moć donela smrt i razaranje u svetu“. „Bez tih izraelskih napada, možda bismo nastavili da trpimo mesecima i godinama terorizam tog režima, koji bi možda čak završio i dobavljanjem nuklearnog oružja“, dodao je Merc.

Samit NATO u Hagu, 25. jun 2025.

Inače, izjave zapadnih zvaničnika oko Irana su u dlaku iste kao one koje su njihovi prethodnici davali o oružju za masovno uništenje Sadama Huseina kao pretnji za čitav svet 2003. godine, pre invazije na Irak koja je ovu zemlju, uz bezbrojne žrtve, potpuno uništila. Ni svet nije ostao pošteđen, klice terorizma iznikle iz iračke katastrofe i danas bujaju na mnogim stranama. Nikakvo oružje za masovno uništenje nije, inače, u Iraku kasnije pronađeno.

Što se tiče promene režima u Teheranu, jedini rezultat dosadašnje agresije na tu zemlju je da su se Iranci, i oni u zemlji i oni u dijaspori, kao nikada ranije udružili u osudi te agresije, uključujući i one koji su od režima bili proganjani i o tom režimu misle sve najgore. I svima im je pred očima slika haosa u koji je Irak potonuo posle rušenja Sadama Huseina.

Skup u Teheranu, Iran, 24. jun 2025.

To što će, kada se rat bude završio, podele i problemi, a ne manjka ih, ponovo buknuti, ne znači da je na vidiku ikakva organizovana snaga koja bi zamenila današnju iransku vlast. Domaća opozicija je odavno brutalno razbijena i ućutkana, „opozicija u egzilu“ deluje tragikomično.

Već danima zapadni mediji promovišu Rezu Pahlavija, sina pokojnog šaha Mohamada Reze Pahlavija koji je srušen u revoluciji 1979. Pahlavi junior poziva zemljake na ustanak, izbacuje fraze o novom, demokratskom i prosperitetnom Iranu, nudi sebe kao lidera zemlje i ujedinitelja. Zaboravlja, ili se pravi da ne zna da je njegov otac srušen u revoluciji u kojoj su učestvovali gotovo svi, od radikalnih levičara i komunista, očajno siromašnih radničkih masa, preko građanske klase, do radikalnih islamista.

Srušen je zbog surove diktature, besomučne pljačke i rasprodaje zemlje, socijalne bede u kojoj je živela većina Iranaca dok su se Pahlavijevi i njima bliski kupali u neopisivom bogatstvu, i to Iranci pamte. Ko je i kako izašao kao pobednik iz te revolucije i kako je bilo posle, druga je priča.

Reza Pahlavi obraća se svojim pristalicama tokom skupa na marginama Ženevskog samita za ljudska prava i demokratiju, Ženeva, Švajcarska, 18. februar 2025.

Vakuum vlasti bi izazvao nekontrolisani haos u Iranu, moguće posledice bi bile nesagledive i po region i svet. Deluje da Tel Aviv pre svega, ali i Vašington, takav haos prizivaju pozivanjem na promenu vlasti u ovim uslovima. Iz pozicije Izraela Iran u unutrašnjem haosu je manja pretnja za njega, ali šta posle Iraka, Libije, Sirije, Avganistana misle evropski i svetski lideri koji mu u tome terciraju, zdravim razumom je teško dokučiti.

Po pitanju proklamovanog uništenja iranskih mogućnosti da raketama dugog dometa zasipaju Izrael, i te mogućnosti su sigurno smanjene, ali i iranski napad na Berševu i druga mesta u zemlji pre primirja pokazuju da nisu nestale. Kako uopšte mogu da potpuno nestanu, kao i nuklearni program, osim u beskrajnom bombardovanju Irana i beskrajnom nizu iranskog raketiranja Izraela, Netanjahu nije rekao.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tokom posete Vajcmanovom naučnom institutu koji je pogođen iranskim raketama, Rehovot, Izrael, 20. jun 2025.

Inače, pomenute podele i problemi od kojih pati Iran ne manjkaju ni Izraelu, samo što su, opet zbog ratova, gurnute duboko pod tepih. Mnogo toga je na šta će Netanjahu i njegovi saradnici morati da odgovore kada se ratovi jednom budu završili, i to je jedan od razloga zašto ovoliko traju.

Američka priča

Američka politika prema Iranu koja je eskalirala napadom u nedelju ostaje dilema u budućnosti. Napad na Iran kao rešenje problema propovedale su od 1979. sve administracije u Vašingtonu, naročito republikanske, nekada glasnije, nekada tiše.

Donald Tramp je, između ostalog, na predsedničkim izborima pobedio obećanjem da Ameriku neće više uvlačiti u ratove daleko od kuće, već da će se posvetiti domaćim problemima, a one svetske rešavati pregovorima, lakim i brzim. Koliko su naivni bili oni koji su u to poverovali, i kod kuće i u svetu, videlo se u nedelju.

Nije mali bio šok među pristalicama MAGA pokreta zbog onoga što se desilo – jeste da ima jastrebova koji su oduševljeni obračunom sa Iranom, ali mnogo je onih koji pitaju šta se desilo sa „America First!“. Dalje uplitanje u bliskoistočni haos to pitanje će produbljivati.

Bilbord kojim se zahvaljuje predsedniku SAD Donaldu Trampu zbog napada na Iran, Tel Aviv, Izrael, 22. jun 2025.

Da Izrael nije napao Iran, verovatno to ne bi uradila ni Amerika. Pa opet, teško je poverovati da nije bilo nikakve koordinacije u tim napadima, takve stvari se ne planiraju i ne odlučuju preko noći, koliko god tako delovalo iz Trampovih objava na društvenim mrežama

Činjenica je da oktobra 2023. i početka rata u Pojasu Gaze Vašington kaska za Izraelom, koliko mu god bilo povremeno neugodno zbog beskrajnog masakra i mrcvarenja koji se tamo dešavaju, a da Izrael čini ono što želi. (Doduše, pristajanje Izraela na primirje preko noći, i to posle bezbroj izjava da će napad na Iran trajati još dugo, možda pokazuje da se i tu nešto menja.)

Da Izrael nije napao Iran, verovatno to ne bi uradila ni Amerika. Pa opet, teško je poverovati da nije bilo nikakve koordinacije u tim napadima, takve stvari se ne planiraju i ne odlučuju preko noći, koliko god tako delovalo iz Trampovih objava na društvenim mrežama. No, nije sigurno nevažno ni šta predsednik SAD odlučuje, a on jednog dana objavljuje bezuslovnu veru u pregovore, sledećeg rat, trećeg se hvali primirjem, čas poziva na promenu režima u Teheranu, čas kaže da to ne želi, i tako u krug.

Rušenje poretka

Nivo poverenja između Teherana i Vašingtona, ionako oduvek katastrofalno nizak, sigurno nikada u istoriji nije bio niži posle svega što se dešavalo prethodnih dana i nedelja. Svi se ratovi na kraju završavaju pregovorima, ali se trenutno ne vidi, kao što reče onaj iranski zvaničnik, ni ko ni o čemu će u bliskoj budućnosti pregovarati, ni kolika je realna vrednost bilo kakvih pregovora i ugovora, koliko god se ponovo najavljivali. Što je još gore, ne vidi se ni šta je uopšte sada američka bliskoistočna politika i strategija za budućnost.

Vrhovni komandant iranske vojske Amir Hatami na sastanku u komandi iranske vojske na nepoznatoj lokaciji, 25. juna 2025.

Jedna od posledica izraelsko-američko-iranskog rata je i potpuno urušavanje ikakvog reda u međunarodnom poretku, mada je i do sada bio u jadnom stanju. Bilo je i pre ovoga samo u ovom veku, da prošli ne pominjemo, bezbroj primera licemerja, dvostrukih standarda, „jači tlači“ principa, koji su dostigli vrhunac ratom u Pojasu Gaze.

No, još gora realnost je stupila na scenu napadima usred pregovora na Iran, normalizovanjem stanja u kome taj rat potiskuje sve ono što se u Pojasu Gaze i Ukrajini dešava, stanja u kome su gađanje državne iranske televizije u kome su u programu uživo ubijene dve žene i zatvora prepunog ljudi i onih koji su im došli u posetu vesti koje za par sati nestaju iz etra, nekontrolisanih izjava i postupaka lidera mnogih po svet značajnih država, poput SAD i Nemačke, koji po prirodi stvari pregovore treba da vode.

Kako god, ostaje samo nada da će bar proglašeno primirje potrajati i da ga Tramp neće sutra ukinuti na društvenim mrežama. I da će Moharam, mesec u kome šiiti, kojima je Iran matica, žale svoje mučenike, a koji upravo počinje, proteći u miru.

(RTS)